Antologija budućih snova, Politika, 15. 10. 2021.



 

Otvorena izložba Senke Vlahović u SKC-u u Beogradu

Izložba ilustracija Senke Vlahović iz knjige „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”, koju je sama autorka napisala, ilustrovala i dizajnirala, otvorena je 14. oktobra u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu, a trajaće do do 30. oktobra 2021. godine.


Knjiga „Antologija budućih snova: knjiga umetnika” je nedavno izašla iz štampe u izdanju Banatskog kulturnog centra i sama će, pored dvadesetak radova velikog formata, biti eksponat na izložbi.



O knjizi i izložbi

Ilustracije Senke Vlahović imaju lakoću u potezu, ali snagu u izrazu. Svaki crveni trag na njima, a on je ne samo sveprisutan, nego i neophodan, izgleda nam poput dirke na klaviru; samo što umesto crnih imamo te rumene, crvene Senkine otiske. Oni su taj udar, taj snažni uskličnik na svakoj od ilustracija. I uvek je tačno tamo gde treba; oko grudi, oko srca, da ogrne glavu, da se poput minđuše od trešanja zakači za uho, da bude obeleživač za knjigu, da se pretvori u školjku, u leptira, da postane jagoda na usnama… I svedoci smo da se ta crvena ne zaustavlja. Ima je baš svuda. Razlivena je „kao suza, suza radosnica”, poručuje autorka. I nemamo razloga da joj ne verujemo. Ona nas svojim rečima i slikama zapravo drži čvrsto na onoj zdravoj, vedroj strani života jer „što više vode vadiš, čistija nadolazi”… Čista voda rađa čiste misli, a one opet…, pa zna se: „red slika i red pesama… ljubav čista.”

Malo je ovako kompletnih autora koji imaju potrebu da ceo posao zaokruže sami: da napišu, ilustruju, grafički oblikuju… Ali, nije samo u pitanju potreba, već znalaštvo i umešnost u svemu pomenutom, pa ne čudi, što bar na dva mesta jednostavno i samouvereno autorka progovara: „u knjigu obukoh se.” Stoga nam kao posmatračima pruža zaokružen užitak jer posmatramo „one woman show” ili u prevodu na Senkin jezik: „ja sam sopstveni let”.

Olivera Skoko, istoričarka umetnosti
(iz recenzije knjige)


O autorki

Senka Vlahović (1985, Novi Sad) je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, i autorka stručnih knjiga i tekstova o ilustraciji. Na Grafičkom odseku Visoke tehničke škole u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige. Master rad na temu Video-ilustracija knjige odbranila je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Autorka je sedam knjiga: četiri stručne knjige u oblasti ilustracije (na srpskom i engleskom) i tri umetničke knjige u kojima je objedinila autorski tekst, ilustraciju i dizajn. Dobitnica je ULUPUDS-ove nagrade za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije na sajmu knjiga u Beogradu i Godišnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralaštvo u 2017. godini. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je i dugi niz godina organizovala međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi i više puta učesnik međunarodnog simpozijuma ovog bijenala. Grafički je oblikovala oko 500 knjiga, uglavnom u okviru izdvačke delatnosti Banatskog kulturnog centra, gde radi kao umetnička direktorka. Imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske.

Politika, 15. 10. 2021.

 

 

 

 

 

 

Više fotografija možete videti ovde:

ANTOLOGIJA BUDUĆIH SNOVA – izložba ilustracija Senke Vlahović u Beogradu

Izložba ilustracija Senke Vlahović iz knjige „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”, koju je sama autorka napisala, ilustrovala i dizajnirala, biće otvorena u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu u periodu od 14. do 30. oktobra 2021. godine.



Zbog epidemiološke situacije, izložba neće imati svečanu ceremoniju otvaranja, a biće otvorena za posetioce od 14. oktobra od 11.00 časova (radno vreme galerije: ponedeljak-petak: 11.00-18.00 / subota: 11.00-15.00)

Knjiga „Antologija budućih snova: knjiga umetnika” je nedavno izašla iz štampe u izdanju Banatskog kulturnog centra i sama će, pored dvadesetak radova velikog formata, biti eksponat na izložbi.



O knjizi i izložbi 

Ilustracije Senke Vlahović imaju lakoću u potezu, ali snagu u izrazu. Svaki crveni trag na njima, a on je ne samo sveprisutan, nego i neophodan, izgleda nam poput dirke na klaviru; samo što umesto crnih imamo te rumene, crvene Senkine otiske. Oni su taj udar, taj snažni uskličnik na svakoj od ilustracija. I uvek je tačno tamo gde treba; oko grudi, oko srca, da ogrne glavu, da se poput minđuše od trešanja zakači za uho, da bude obeleživač za knjigu, da se pretvori u školjku, u leptira, da postane jagoda na usnama… I svedoci smo da se ta crvena ne zaustavlja. Ima je baš svuda. Razlivena je „kao suza, suza radosnica”, poručuje autorka. I nemamo razloga da joj ne verujemo. Ona nas svojim rečima i slikama zapravo drži čvrsto na onoj zdravoj, vedroj strani života jer „što više vode vadiš, čistija nadolazi”… Čista voda rađa čiste misli, a one opet…, pa zna se: „red slika i red pesama… ljubav čista. 

Malo je ovako kompletnih autora koji imaju potrebu da ceo posao zaokruže sami: da napišu, ilustruju, grafički oblikuju… Ali, nije samo u pitanju potreba, već znalaštvo i umešnost u svemu pomenutom, pa ne čudi, što bar na dva mesta jednostavno i samouvereno autorka progovara: „u knjigu obukoh se.” Stoga nam kao posmatračima pruža zaokružen užitak jer posmatramo „one woman show” ili u prevodu na Senkin jezik: „ja sam sopstveni let”. 

Olivera Skokoistoričarka umetnosti
(iz recenzije knjige)
 



O autorki 

Senka Vlahović (1985, Novi Sad) je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, i autorka stručnih knjiga i tekstova o ilustraciji. Na Grafičkom odseku Visoke tehničke škole u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige. Master rad na temu Video-ilustracija knjige odbranila je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Autorka je sedam knjiga: četiri stručne knjige u oblasti ilustracije (na srpskom i engleskom) i tri umetničke knjige u kojima je objedinila autorski tekst, ilustraciju i dizajn. Dobitnica je ULUPUDS-ove nagrade za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije na sajmu knjiga u Beogradu i Godišnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralaštvo u 2017. godini. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je i dugi niz godina organizovala međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi i više puta učesnik međunarodnog simpozijuma ovog bijenala. Grafički je oblikovala oko 500 knjiga, uglavnom u okviru izdvačke delatnosti Banatskog kulturnog centra, gde radi kao umetnička direktorka. Imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske. 


Senka Vlahović: „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”

 
Edicija: (VIZUELNI) TEKST
100 str, broš. povez, 17 x 24 cm, ilustr. u boji, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-522-6

Tekst, ilustracije, dizajn:
Senka Vlahović

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Ako zaista postoji žensko pismo i ako njime progovara Senka Vlahović, onda je ono njoj bilo nedovoljno da bi izrazila svoju kako sama kaže „prenadraženost čula”. Stoga je logično da kao vrsan ilustrator uvodi i ono u čemu je jednako dobra, žensku sliku. I tako dolazimo do onoga što čini nukleus njenog stvaralaštva, što bi zapravo moglo da se nazove svojevrsnom poetskom jednačinom, u kojoj je „red slika i red pesama… ljubav čista”.

Ilustracije Senke Vlahović imaju lakoću u potezu, ali snagu u izrazu. Svaki crveni trag na njima, a on je ne samo sveprisutan, nego i neophodan, izgleda nam poput dirke na klaviru; samo što umesto crnih imamo te rumene, crvene Senkine otiske. Oni su taj udar, taj snažni uskličnik na svakoj od ilustracija. I uvek je tačno tamo gde treba; oko grudi, oko srca, da ogrne glavu, da se poput minđuše od trešanja zakači za uho, da bude obeleživač za knjigu, da se pretvori u školjku, u leptira, da postane jagoda na usnama… I svedoci smo da se ta crvena ne zaustavlja. Ima je baš svuda. Razlivena je „kao suza, suza radosnica”, poručuje autorka. I nemamo razloga da joj ne verujemo. Ona nas svojim rečima i slikama zapravo drži čvrsto na onoj zdravoj, vedroj strani života jer „što više vode vadiš, čistija nadolazi”… Čista voda rađa čiste misli, a one opet…, pa zna se: „red slika i red pesama… ljubav čista.”

Malo je ovako kompletnih autora koji imaju potrebu da ceo posao zaokruže sami: da napišu, ilustruju, grafički oblikuju… Ali, nije samo u pitanju potreba, već znalaštvo i umešnost u svemu pomenutom, pa ne čudi, što bar na dva mesta jednostavno i samouvereno autorka progovara: „u knjigu obukoh se.” Stoga nam kao posmatračima pruža zaokružen užitak jer posmatramo „one woman show” ili u prevodu na Senkin jezik: „ja sam sopstveni let”.

Utisak je da su Senkine reči lagodne, a ilustracije lagane. Kao takve, prijanjaju za naša čula, stvarajući u nama sopstvene potrebe za ekspresijom. Kakvom god. No, i pored lakoće sa kojom stvara i prenosi zagledanost u svoju unutrašnju sazdanost, znamo da je najteže sebe razumeti. Otuda toliko introspekcija u radu Senke Vlahović; ljubav prema sebi, ali i oštrina i budnost prema svom biću. Nije pravdanje kada kaže „ako preživim samu sebe”, već odgovoran pristup i ozbiljan naum. Kao što je, uprkos toj nesumnjivo ženskoj poetici, Senka Vlahović nam predstavila jedan ozbiljan rad. Bilo da ga posmatramo kao knjigu, bilo kao izložbu, bilo da je u pitanju „red slika i(li) red pesama… ljubav je čista…”.


Olivera Skoko, istoričarka umetnosti
(iz recenzije knjige)

Izložba ilustracija za decu na Mamutfestu u Kikindi

Izložba „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu” msr Senke Vlahović, autorke postavke i istoimenog projekta, otvorena је u Narodnom muzeju u Kikindi u okviru programa otvaranja Mamutfesta 18. 9. 2021.

Lidija Milašinović, Senka Vlahović, Milena Živkov

Izložba je do sada bila realizovana u Međunarodnoj ustanovi umetnosti za decu „Bibiana” u Bratislavi (koja je značajan međunarodni centar ilustracije sa 50-ogodišnjom tradicijom) u saradnji sa ambasadom Republike Srbije u Slovačkoj 2019. godine, i u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu 2020. godine, u okviru ciklusa izložbi „Strip i ilustracija”.


Izložba obuhvata ilustracije 25 savremenih srpskih ilustratora knjiga za decu po izboru msr Senke Vlahović. Na izložbi će se naći isključivo ilustracije objavljenih knjiga za decu. 

Izložbu zajednički realizuju Narodni muzej Kikinda i Banatski kulturni centar Novo Miloševo, a biće dostupna za posetioce u periodu od 18. 9. do 16. 10. 2021. 

 

O izložbi

 

Kolektivni kreativni duh je kao mozaik sačinjen od delova koji predstavlju svakog od 25 srpskih ilustratora knjiga za decu, koje su objavljene u poslednjih 10-ak godina za domaće i za strane izdavače, sabranih na izložbi „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu”. 

Na izložbi su prisutne ilustracije: od bardova srpske ilustracije poput profesora Rastka Ćirića i Dušana Petričića do najmlađih autora koji su poslednjih godina imali lepo zapažene knjige Marice Kicušić, Tanje Stevanović, Milice Radenković, Manje Ćirić, Luke Tilingera, Stefana Katanića; preko autora mlađe i srednje generacije poput Alekse Gajića, Dušana Pavlića, Tihomira Čelanovića, Alekse Jovanovića, Maje Veselinović, Aleksandra Zolotića, Koste Milovanovića, Ivice Stevanovića, Ane Grigorjev, Jovana Ukropine, Bojane Dimitrovski, Mladena Anđelkovića, koji imaju ozbiljne bibliografije i nagrade za sobom, do ilustratora „zvezda” poput dovitljivog i duhovitog majstora srpske ilustracije Boba Živkovića. Ima tu i slikara koji se povremeno odmetnu u svet ilustracije poput Nebojše Đuranovića ili onih kojima ilustracija za decu nije primarna ili dominantna oblast kojim se bave ali se povremeno u njoj javljaju poput Marije Jevtić, Davida Vartabedijana ili Bobana Savića Getoa sa knjigama koje mogu biti za sve uzraste. Mnogi se paralelno bave stripom, animacijom, karikaturom, video igrama, dizajnom, što se odražava i na njihove radove. 

Savremeni dečji heroj mačak Marko Mrnjavčević upravo naslovnom ilustracijom knjige (P. D. Đurđev, K. Milovanović, „Mrnavčevići”, Pčelica, Čačak 2016), ali i čitave ove izložbe, donosi svetlost savremenom otuđenom čoveku, pa i otuđenom detetu, i nudi iznova ljubav i bliskost kao najsvetliju humanističku vrednost preko potrebnu u hladnom digitalnom svetu. Dobra dečja knjiga podučava „kako biti čovek” i donosi „prepoznavanje onoga što je istina” (Andrew Hall) 

(Izvod iz teksta kataloga)

msr Senka Vlahović, autorka postavke

 

Katalog izložbe je moguće pogledati preko linka:

 

Senka Vlahović
 

O autorki

Senka Vlahović je autorka više stručnih knjiga u oblasti ilustracije, dobitnica nagrade ULUPUDS-a na sajmu knjiga u Beogradu 2015. za delo „Video-ilustracija knjige”, i dobitnica Godišnje nagrade ULUPUDS-a za 2017. godinu. Bila je dugogodišnji organizator međunarodnog Festivala ilustracije „BookILL fest”, učesnik više međunarodnih simpozijuma o ilustraciji i član više žirija u Srbiji i inostranstvu. Bavi se i ilustrovanjem i dizajniranjem knjiga i izdavaštvom, radi u Banatskom kulturnom centru, a imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija.


 

 

 


TV Kikinda

Od stvaralačke slobode do nove samospoznaje („Out of the box”, Agneš Đukičin)

 „Out of the box”, Agneš Đukičin

Izložba slika, maj 2021.

 

 Od stvaralačke slobode do nove samospoznaje

 

„Slika je sredstvo za iskazivanje osećanja”

Džoan Mičel (Joan Mitchell) 

  


Iz kakvih to okvira izlazi stvaralački duh Agneš Đukičin?, pitanje je koje možemo postaviti pri prvom susrtetu sa radovima njene nove izložbe slika koju je nazvala „Out of the box” („Izvan kutije”). Kakav nam to izlaz nude nove platna, nastala kombinovanjem akrila i drugih tehnika, apstraktnog izraza i snažne ekspesije? Autorka kao da nas poziva svojim vizuelnim porukama da slobodno, hrabro, bez predrasuda i konformizma zakoračimo u prostore koji nisu toliko obremenjeni svakodnevicom, ali su svakako iz nje proistekli. Svakodnevica koja guši, opterećuje, ograničava svojim matricama i nužnostima, duboko misaona i senzibilna bića, poput naše umetnice, u nekom trenutku do te mere pritisne da njihov duh, hteo – ne hteo, probija opnu i poput vulkana počne da se izliva, oslobađa i zrači na svoju okolinu. Na novim platnima i kolažima Agneš Đukičin vidimo taj snažni izliv emocija, damara, senzacija, titraja, misli, stanja koja se temperamentnim talentom ove autorke opredmećuju u slikama.

Agneš svoj raskošni duh – koji se smelo zaputio u novo, nepoznato, u otkrivanje i prepoznavanje sebe samog, sebe zaboravljenog, i priznavanje, obelodanjivanje sopstvene istine svetu – iskazuje kroz jedan slobodan, bespredmentni izraz slikarskim jezikom, gde između površina boja, slojevitih nanosa i tekstura, emocija i pokreta, naslućujemo, kao kardiogram, njenu liniju, koja formira oblike, krugove, kvadrate, elispe, crtice, ponekad, slova i brojke, reči iscepkane i dovedene na nivo likovnog elementa, a ne verbalne poruke. Jedan sloj njenog dela je intuitivni, automatski i emotivni, a drugi racionalniji. U tom smislu se grubo rečeno njeni novi radovi razvijaju u dva kraka: jedan krak su monohromatski radovi, lirski smireniji, harmoničniji, pastelnih i nezasićenih tonova, radovi sa manje detalja i dinamike, a više slobodnih površina, mekih prelaza, bez snažnih kontrasta; drugi su radovi mreže, preklapanja oblika, blage geometrizovanosti, oštrijih prelaza, intezivnijih boja i kontura, jačih kontrasta, dinamike, kreativnog nemira. Ova dva kraka nisu strogo razdvojena, već se prepliću poput spirale i možda se u budućnosti sliju jedan u drugi, možda i raziđu, a možda jedan i prevagne u odnosu na drugi... Odgovor nas svakako u budućnosti očekuje sudeći po snažnoj stvaralačkoj energiji ove autorke koja se neće ovde zaustavljati. Ovo je, verujemo, tek početak.

Autorka stvara na tragu slikara apstraktnog ekspresionizma, u (post) postmodernom dobu digitanih tehologija, virtuelne stvarnosti, nove normalnosti, otuđenosti, sveopšteg apsurda i obesmišljenosti. U takvim okolnostima, ona se, kao stvaralac, snažnim subjektivnim pogledom na život, odupire nemiloj i surovoj svakodnevici, suprotstavlja joj ponovo otkrivenu unutrašnju lepotu i identitet, još jedanput odbacuje staru košuljicu, i otvara vrata svoje unutrašnje percepcije za emotivno, nesputano, intuitivno, strasno, temperamentno, ali i meditativno, verujuće, katkad melanholično biće, i na pijedestal stavlja svoje duhovno postojanje.

Delimičnu figurativnost svojih ranijih radova, na kojima je bila česta stilizovana ženska figura, lice, zamenila je potpuno bespredmetnim slikarskim izrazom, koji kao da je izašao i samog bića nekadnašnje junakinje njenih slika. Imamo sada jednu obrnutu perspektivu koja svedoči moguće razmišljanje one junakinje: Više ne gledam sebe spolja, zaronila sam duboko unutra i tražim uporišta u sopstvenom biću, osećajima, nesputanim mislima, melodijama, kojim zamenjujem stroge društvene matrice, ograde i pravila, i radujem se svakom novom koraku, potezu, površini, liniji, boji, kojim se sada slobodno, bez straha, prepuštam i otkrivam, na tom putu u nepoznato, novu lepotu i obnovljeni smisao.

Slike na izložbi „Out of the box” Agneš Đukičin govore nam o oslobađanju emocija – kroz boju i površinu; misli – kroz liniju, oblik, znak; tela – kroz nesputani potez kista, olovke, ugljena, i na kraju duha – koji osvaja nove prostore slobode putem ličnog, unutrašnjeg prepoznavanja i bivstvovanja.

 

msr Senka Vlahović


  

 

 

  

 

foto: Dragan Mijatov




Senki Vlahović godišnja nagrada ULUPUDS-a

Senka Vlahović jedan je od dobitnika godišnje nagrade ULUPUDS-a (Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) iz Beograda za stvaralaštvo u 2017. godini.



Nagrada se dodeljuje na osnovu predloga Slikarsko-grafičke sekcije ULUPUDS-a, čiji je Senka Vlahović član od 2014. godine, i odluke Umetničkog saveta ULUPUDS-a.

U zapisniku sa sastanka sekcije, kao obrazloženje predloga za nagradu, navedeno je: „Senka Vlahović je tokom 2017. godine objavila 3 knjige (dve stručne knjige u oblasti ilustracije i jedne umetničke), bila je član više žirija, organizator je i direktor BookiLL festivala, objavila je više tekstova i radova, a ima i brojne druge stručne i umetničke aktivnosti.” 

foto: Miloš Vojnović

Više o radu Senke Vlahović možete pročitati ovde:
http://senkavlahovic.blogspot.com/2014/04/biografija.html