ILUSTRACIJA KNJIGA ZA DECU U VREME RAZVIJENIH VIZUELNIH KOMUNIKACIJA (Festival ilustracije knjige „BookILL fest“ )

Senka R. VLAHOVIĆ: ILLUSTRATION OF CHILDREN’S BOOKS IN TIMES OF DEVELOPED VISUAL  COMMUNICATIONS (FESTIVAL OF BOOK ILLUSTRATION – BOOKILL FEST)
*Rad je objavljen u časopisu Detinjstvo, br. 4 za 2014. godinu, Zmajeve dečje igre, Novi Sad, 


SAŽETAK: Festival ilustracije knjige BookILL fest jedna je u nizu pojava vezanih za promenu i poboljšanje statusa ilustracije poslednjih godina u kontekstu intenzivnih vizuelnih komunikacija. U okviru ovog Festivala dodeljuju se nagrade u više kategorija, a u ovom radu data je analiza nagrađenih radova u kategoriji ilustracije knjiga za decu autora Vanje Todorića, Jovana Ukropine i Dobrosava Boba Živkovića.

 KLJUČNE REČI: Festival ilustracije knjige BookILL fest, ilustracija, ilustracija knjige za decu, Vanja Todorić, Jovan Ukropina, Dobrosav Bob Živković


Kako u vremenu intenzivnih vizuelnih komunikacija i medijske ekspanzije, uloga i značaj ilustracije postaju vidljiviji i veći, u Srbiji se poslednjih godina pojavila potreba da se više bavi ilustracijom kroz različite oblike, koji nisu vezani isključivo za samo nastajanje ilustracija, kreativni rad ilustratora i angažman izdavača, na primer: osnivanje studijskih programa ilustracije (specijalističke studije ilustracije na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Novom Sadu), bavljenje teorijskim izučavanjem ilustracije u većoj meri nego ranije – pisanjem i objavljivanjem stručnih knjiga i radova, koji su se do sada retko ili sporadično pojavljivali u zbornicima i periodici nespecijalizovanoj za ilustraciju ili kao tekstovi uz kataloge izložbi, monografije (Časopis Detinjstvo posvećuje veću pažnju ilustraciji, pojavljuju se nove knjige[1]), osnivanje manifestacija vezanih za ilustraciju (Festival ilustracije knjige BookILL fest) i slično.

Primećujemo slične pojave i u okruženju, naime slovenačka teoretičarka Tanja Mastnak navodi: „U poslednjih nekoliko godina sve više raste interesovanje za ilustraciju među teoretičarima, kustosima i savremenim umetnicima, jer je ona razrađeniji način komunikacije između tekstualnog i vizuelnog koji je preživeo sve promene kroz istoriju umetnosti.“ Šta je uticalo na ovakve promene? Mastnakova navodi da je status ilustracije knjige u kontekstu vizuelnih umetnosti bio takav da je ona smatrana više segmentom dizajna nego visoke umetnosti i da se to poslednjih decenija promenilo usled procesa koji su se dešavali u savremenoj umetnosti. „Širenjem postmodernizma u sedamdesetim godinama 20. veka opšti stav prema odnosu između vizuelnog i tekstualnog se promenio. Snažna teorijska pozadina utiče, takođe, na vizuelne umetnosti. Kontekst i koncept postaju sve važniji. Visoka umetnost nije više nužno odvojena od popularne umetnosti. ... Bivajući marginalizovana i povezivana sa dizajnom, ilustracija knjige kao vizuelni izraz formirala je svoj svet, pomalo odvojen od drugih vizuelnih jezika i više povezan sa književnim svetom.“ (Mastnak 2009: 166,167)

Tanja Mastnak u istom radu navodi i veoma interasantan primer kako je grupa mladih umetnika i kustosa 2007. u Ljubljani organizovala izložbu pod nazivom „Bijenale nezavisnih – prva promocija slovenačke savremene ilustracije, njenih autora i konteksta“ i okupila se oko ideje da je ilustracija „svaki vizuelni komentar u svetu oko nas“ i da nije nužno vezana samo za knjigu, već je kontekstualni komentar na vizuelni način. Slogan izložbe je: „Pogledajte oko sebe očima da vidite/ne vidite.“ (“Look around with the eyes to/not to/ see”).

Dakle, status ilustracije podignut je na viši nivo kako sa stanovišta vrednovanja ilustracije kao oblika umetničkog izražavanja u okvirima visoke umetnosti, ali i u okvirima grafičke industrije gde ona, takođe, dobija na značaju, time što se njeno mesto više ne vezuje samo za knjigu, publikacije, plakat i neke ustaljene forme, već se uviđa da je ona na svakom koraku prisutna u vremenu intenzivnih vizuelnih komunikacija kada smo okruženi i izloženi izuzetno velikim brojem vizuelnih poruka propagandne industrije.

Ilustracija i uopšte uzev vizuelne komunkacije su i dobile ovakvu značajnu poziciju u vremenu globalizacije, poduprte snažnim umreženim vidovima komunikacije koje danas imamo, upravo zbog svoje sposobnosti da prenebregavaju pre svega jezičke barijere: „Način upotrebe reči ilustrovati obuhvata ono što je samo srce komunikacije, potreba da se prenese poruka do ljudi koji možda govore drugačijim jezikom, imaju drugačije običaje, društvene norme i shvatanja. Dobra ilustracija može prevazići sve ovo na način na koji to pisana komunikacija zasigurno nikada ne bi mogla” (Zappaterra 1998: 8)

Sa druge strane, ilustracija je značajan segment grafike knjige i ona bitno utiče na doživljaj i poželjnost knjige kod čitalaca zbog svoje lakše prohodnosti u komunikaciji od samog teksta.

Dizajn knjige i njena oprema izuzetno su važni segmenti u proizvodnji knjige. Suština problema poznata je već vekovima: kako tekst i ilustracije objediniti u jedan sintetički, kompleksni štampani umetnički objekat koji ima svoju, od strane kompetentnih pojedinaca i institucija kasnije verifikovanu, i sadržajnu i likovnu, i umetničku i, po mogućstvu trajnu, širu kulturološku vrednost. 

Grafičko oblikovanje knjige u velikoj meri zavisi od same ilustracije, dakle od uspostavljene relacije pisca, ilustratora i izdavača koji, na kraju krajeva, i pozicioniraju konačnu ulogu likovne interpretacije narativa i njeno mesto u izdanju.

Ipak, postavlja se još jedno vrlo važno pitanje vezano za ilustrovanje knjiga: da li ilustrator svojim delom čitaocu, na određeni način, nameće svoj vizuelni doživljaj teksta koji bi kod njega sasvim izvesno bio drugačiji? Ali, u tome i jeste moć ilustracije! (Vlahović Filipov 2013; 98)

Ilustratorova pozicija je jedna od ključnih u vizuelnom predstavljanju teksta, bez obzira na vrstu teksta i date okolnosti, potrebe ili obaveze za prilagođavanjem autoru, uredniku, konceptu, izdavaču, tržištu... Ilustrator je uvek pred problemom: „Kako vizualizovati tekst atraktivnom vizuelnom umetničkom formom, kako ga potencirati, podržati, pokorno mu se prilagoditi, ili obrnuto, dominirati u odnosu na tekst. U radu ilustratora, njegov lični odnos prema temi i njenom sadržaju se profiliše podsvesno. U svom stavu prema vizuelnom karakteru on jasno prikazuje kako on oseća tekst, kako ga je razumeo i kako ga čini razumljivim za druge. A možda i ne.“ (Brathová 2009;107)

Nakon svega navedenog, zaključujemo da je značaj ilustracije, kako sa šireg društvenog stanovišta, tako i u grafičkom oblikovanju knjige i u vizuelnoj komunikaciji knjige kao umetničkog objekta, veliki. Izdavači danas, svesni ovoga, i polažu značajnu pažnju samom izgledu knjige. Ilustracija knjiga za decu, zauzima posebno mesto, zbog specifičnih potreba deteta, a najveći broj knjiga koje se ilustruju u praksi su upravo knjige za decu, dok ostale uglavnom imaju samo ilustraciju naslovne strane, koja je vrlo često fotografija, ali s sadržaj knjige najčešće nije ilustrovan. Tako je tema ilustracije neodvojiva od književnosti za decu.

U ovakvim navedenim okolnostima u kojima se nalazi ilustracija, pojavila se potreba za osnivanjem Festivala ilustracije knjige BookILL fest kako bi se, u okviru Salona knjige, mesta gde se okupljaju i pisci, i izdavači, i dizajneri, i ilustratori, i čitaoci, na ilustraciju skrenula pažnja i uperila svetla reklektora na rad ilustratora odabranih i nagrađenih na konkursu ovog festivala. 

Ovo je jedan od retkih festivala posvećenih isključivo ilustraciji knjige i ne samo u našoj zemlji nego i mnogo šire. U inostranstvu su poznati bijenali ilustracije: Bibiana u Bratislavi sa pedesetogidišnjom tradicijom, zatim Bijenale u Brnu, u Bolonji... Pored bijenala Zlatno pero Beograda/Međunarodni bijenale ilustracije, nagrade za ilustracije dodeljuju se i na Beogradskom sajmu knjiga, a prisutno je i više konkursa za karikaturu i strip. Tradicionalno Zlatno pero ne odnosi se isključivo na knjigu i nedovoljno je da potkrepi potrebe za predstavljanjem mnogih stvaralaca da svoj rad pokažu u javnosti, s obzirom da se održava svake druge godine.

„Zlatno pero Beograda obuhvata sve vidove ilustracije, od primeraka vezanih za literaturu, dakle, pandana ili dopuna štampanom tekstu, do vizuelnih supstrata i tumačenja situacije i odnosa autora prema sopstvenoj intimi i užem i širem okruženju, koja ne moraju nužno biti vezana za tekst i štampu. ... U opsegu Zlatnog pera Beograda jesu knjiška, časopisna, stripovska, mas-medijska ilustracija, bibliofilska izdanja, ekslibrisi... radovi primenjene i likovne umetnosti, produkti različitih žanrovskih kombinacija i uticaja. Takav koncept čini ga jedinstvenim u Evropi, u kojoj se organizuju specijalizovani festivali posvećeni određenim vrstama ilustracije.” (Jelisavac Katić 2013; 10)

Festival ilustracije knjige je isključivo vezan za ilustraciju knjige i to razvrstanu na više kategorija čime su neke posebno istaknute, što do sad nije bio slučaj (na pr. foto-ilustracija knjige koja je veoma zastupljena u praksi). 

Nova mogućnost da se autori predstave, u okviru Novosadskog sajma, nedostatak ovakvih prilika, i mogućnost veoma lakog prijavljivanja i slanja radova putem interneta, učinile su od samog početka dobar prijem novoosnovanog festivala kod ilustratora koji su slali radove na konkurs kako bi, ukoliko prođu selekciju žirija, njihovi radovi bili izloženi na sajmu knjiga.

Sajam knjiga je manifestacija u okviru koje ilustracija knjige ima značajno, mesto i gde su poželjni programi, poput ovog festivala, koji će među piscima, urednicima i izdavačima, ali i medijima, skrenuti pažnju na ilustraciju i ilustratore. Time izložba selektovanih radova nije zatvorena u sopstenom krugu ljudi iz struke i primenjene umetnosti, već se direktno stavlja na uvid izdavačima i publici. To je prilika da ilustratori skrenu pažnju na svoj rad i ugovore neke nove angažmane. S druge strane, mnoštvo sajamskih događaja svakako konkuriše festivalu ilustracije oduzimajući pažnju, ali pretpostavimo da je to cena posećenosti izložbe i većoj mogućnosti za ostvarivanje kontakata, nego u nekim galerijskim prostorima.

Festival ilustracije knjige BookILL fest osnovali su Banatski kulturni centar i Novosadski sajam u okviru međunarodnog salona knjige u Novom Sadu 2012. godine.

BookILL fest podrazumeva internet konkurs za najbolju ilustraciju knjige, izložbu printova izabranih i nagrađenih radova, proglašenje pobednika i prateće programe.

U jednom od saopštenja za javnost, organizatori na sajtu navode sledeći tekst kao neku vrstu motoa: „Ilustrovanje knjiga je specifična i sofisticirana oblast u procesu dizajniranja knjiga. Knjiga je umetnički objekat. Koliko god je važna sadržina knjige, tolika je važna i njena spoljašnost. Ilustrovanje, dizajniranje i opremanje knjiga uopšte su nerazdvojni deo procesa proizvodnje knjiga i s te strane BookILL fest teži da skrene pažnju na vizuelne umetnike i afirmiše autore koji se bave ilustrovanjem knjiga. Konkursi za ilustraciju knjige su u svetu veoma retki, a time je značaj ovog Festivala veći.“

Autori se prijavljuju na konkurs festivala slanjem svojih radova putem interneta. Radovi odabrani od strane žirija, bivaju odštampani i izloženi, a od njih se biraju najbolji za nagrade u 4 kategorije:

1. Ilustracija pesničke knjige, 
2. Ilustracija prozne knjige, 
3. Ilustracija knjige za decu, 
4. Foto-ilustracija knjige.

Razvrstavanjem nagrada po kategorijama, naglašavaju se specifičnosti ilustrovanja različitih narativa. Iako dominiraju radovi prispeli u kategoriji ilustracije knjiga za decu, više od polovine, diferenciraju se ilustracije proznih i pesničkih tekstova i foto-ilustracije, pri tom se pod kategorijama prozni i pesnički odnose na književnost za odrasle, dok pod kategorijom ilustracija za decu, dolaze u obzir ilustracije svih žanrova dečje književnosti. 

Pristup ilustrovanju knjige za decu ima sasvim drugačije polazište u odnosu na ilustrovanje književnost za odrasle, zbog specifičnih potreba deteta i nužnosti prilagođavanja percepcijskim mogućnostima deteta. Ciljna grupa i narativ određuju ilustratora na drugačiji način da zadovolji potrebe zahteva struke, izdavača, autora, publike.

Foto-ilustracija je novina kad je u pitanju nagrađivanje ilustracije, jer se retko njoj pristupa kao ilustraciji iako je to poznato i u teoriji i veoma prisutno u praksi. Fotografija na naslovnim stranama knjige je trenutno najzastupljeniji oblik ilustrovanja naslovnih strana na pr. proznih knjiga, a tema foto-ilustracije još nije otvorena na pravi način u stručnoj javnosti, iako se u literarturi fotografija kao oblik ilustrovanja nesporno spominje. Mile Grozdanić u kapitalnom delu Put do knjige daje definiciju ilustracije u koji između ostalog kaže: [ilustracija] Umetničkom kreacijom iskazuje se u obliku crteža, slike, grafike, fotografije, kolaža, vinjete i sl. (Grozdanić 2007; 230) S druge strane, primetan je slab odziv autora na konkurs sa foto-ilustracijama što je u velikoj suprotnosti sa stanjem u praksi. Razlog ovome je verovatno nepostojanje dovoljne svesti o fotografiji kao ilustraciji. 

Sledeća tabela pokazuje merljive pokazatelje uspešnosti festivala, broj autora koji su konkurisali, broj radova, pristiglih i izabranih, i zemlje iz koje su autori. Za tri godine postojanja, vidi se u trećoj godini porast interesovanja i broja autora za oko 50%.
pristigli radovi
Autori pristiglih radova
Selektovani radovi
autori selektovanih radova
Broj stranih zemalja
iz kojih su pristigli radovi

BookILL Fest 2012.


oko 400


61


oko 150


47
10 
(Mađarska, Rumunija, Nemačka, Slovenija, Italija, Japan, Australija, Bugarska, BIH, Hrvatska) 

BookILL Fest 2013.


oko 350


61


oko 100


45
7 
(Rumunija, Mađarska, Nemačka, Slovenija, BIH, Hrvatska, Crna Gora i Jordan)   

BookILL Fest 2014.


oko 600


95


oko 100


75
8 
(Francuska, Španija, Italija, Slovenija, BIH, Hrvatska, Crna Gora i Makedonija)

Od osnivanja festivala, žiri radi u sastavu Slobodan Ivkov (predsednik), mr Sibila Petenji Arbutina i Senka Vlahović Filipov.

 Među nagrađenim za tri godine festivala u kategorijama prozne i pesničke knjige i foto-ilustracije treba pomenuti autore: Aleksa Gajić, Maja Jovanović Majolinica, Milica Mrvić, Dragana Nikolić, Iztok Sitar, Valentina Broštean, Slavko Krunić, Toni Dimitrov, Slavimir Stojanović, dok su dobitnici pohvala ili specijalnih priznanja u ovim kategorijama bili: Gwen Keraval, Kristina Pacesaite, Dušan Gačić, Bogdan Štetić, Mladen Joksić, Aleksa Skočajić, Nikola Radosavljević, Branislava Brandić, Sanja Grbić, Nikola Rikanović...

 Autori koji su u kategoriji ilustracije knjige za decu za tri godine trajanja Festivala dobili Pohvale su: Serjoža Popov, Dan Paul Ungureanu, Aleksandar Zolotić, Jelena Pešić, Tanja Stevanović, Dunja Mandić i Aleksa Jovanović; i Specijalna priznanja: Ana Grigorjev i Ana Petrović. 

 U ovom radu, posebno ćemo se osvrnuti na radove koji su dobili glavne nagrade u kategoriji ilustracije knjige za decu.


Nagrada za najbolju ilustraciju knjige za decu 2012. godine pripala je Vanji Todoriću za ilustrovanje knjiga Srpska mitologija: Prognana bića i Srpska mitologija: Buntovnici u izdanju Orfelin izdavaštva iz Novog Sada.

Serija bogato ilustrovanih i opremljenih knjiga Milenka Bodirogovića, zasnovana na srpskoj etnološkoj građi i mitskom nasleđu, izazvala je veliku pažnju javnosti autentičnim tekstualnim i slikovnim sadržajem vezanim za prognana bića i stvorenja poput, vila, veštica, karakondžula, vampira, buntovnika... Ove knjige ilustrovalo je više autora, među kojima je i Vanja Todorić.

Vanja Todorić (Novi Sad, 1982) završio je Srednju umetničku školu Bogdan Šuput, a nakon toga Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odsek Novi likovni mediji. Dobitnik je više nagrada inostranih sajtova za ilustraciju.

Vanja Todorić je autor najmlađe generacije srpskih ilustratora raskošnog talenta i imaginacije i modernog izraza u ilustraciji bliskom video igricama kojim se, takođe, bavi. Todorićevi radovi, kako oni iz serijala Srpska miologija, tako i drugi, upravo žanrovski i tematski naginju sadržaju serijala Mitologije, što je, vrlo moguće, i bio razlog da bude odabran za jednog od ilustratora ovih knjiga, na osnovu svog pređašnjeg rada i interesovanja. Todorić se bavi epskim, mističnim, demonskim, horor, bajkovitim temama i motivima, te je ilustrovanju Mitologije odgovorio na izuzetno kvalitetan način što ga je preporučilo za nagradu Festivala ilustracije. Mitologije su nagrađivane i na drugim konkursima, Dragan Bibin, koji je takođe jedan od ilustratora, Mitologije, dobio je nagradu Zlatnog pera, Mitologija je nagrađena i na beogradskom sajmu knjiga... 

Todorićeve ilustracije priča iz serijala Srpske Mitologije predstavljaju čudnovata bića koje je njegova mašta predstavila i dočarala mladom i radoznalom gledaocu i čitaocu željnom mistike i avanture na jedinstven i jednostavan način, bez mnogo informacija o prostoru, ambijentu i bez suvišnih detalja. Sa lakoćom je preneta „atmosfera“ teksta i osećanje koje, preko autora teksta, kroz sito autora ilustracija, biva transformisano u ilustracije. Često su Todorićevi junaci na potpuno beloj pozadini, ili, ako je pozadina iscrtana, obično ne daje previše detalja, nazire se pejsaž, kuća, cvet, po neki diskretan motiv, sve je u nekoj mističnoj atmosferi, magli i zamućenju oko njegovih junaka koji dominiraju kako kompozicijom tako i svojim karakterima i pojavama. 

Na Todorićevim ilustracijama iz Mitologije imamo utisak zaustavljenog trenutka čudovišta dok urla, pokreta, plašta konjanika, vijugavih pramenova devojačke plave kose, snega koji pada...

Todorićeve ilustracije su kompjuterske digitalne ilustracije za koje ne možemo sa sigurnošću reći da li su prvobitno nastale kao creži na papiru koju su skenirani i bojeni u nekom od programa, ili su kompletno nastali na računaru, niti da li on koristi i neke druge tehnike, fotografiju i sl. Kako bilo, krajnji ishod ilustracija je takav da podsećaju na video igrice i animirane filmove, ali ipak imaju određenu toplinu i emociju, nešto lirsko u svom tom hororu, što se često izgubi ili je teško dočarati kod digitalnih ilustracija, za razliku od klasičnih tehnika slikanja i crtanja.


Kolorit njegovih ilustracija je diskretan, crtež siguran i jasan, a forma oblikovana finim valerima boje i nijansama dominantnog tona objekta.

U odnosu na sam narativ, može se reći da je ilustrovanje ovakvog narativa veoma specifično, jer zahteva ilustratora sličnog senzibiliteta, koji ima sposobnost da se uživi u tematiku i predstavi i domašta junake i situacije na odgovarajući način, adekvatan tekstu, ali i mladom čitaocu. 

Autor ne prati tekst slikom bukvalno i doslovno, ona ga katalizuje i sintetiše i daje nam esenciju pesničke slike, trenutka i emocije prevedenih iz verbalnog u vizuelni kod.

Nagradu za najbolju ilustraciju knjige za decu 2013. godine pripala je Jovanu Ukropini za ilustrovanje naslovne strane knjige Trolejbus za mesec Dragana Lukića u izdanuju Pčelice iz Čačka.

Jovan Ukropina (1980, Beograd) takođe pripada mlađoj generaciji ilustratora i strip crtača na našoj sceni. Završio je Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti, član je škole i radionice stripa Đorđe Lobačev. Dobitnik je više značajnih nagrada za strip i ilustraciju. Ilustrovao je knjige za brojne domaće izdavače.



Naslovna strana knjige odabranih pesama za malu i veliku decu Dragana Lukića nagađena na Festivalu ilustracije živo dočarava veseli i razdragani pesnički svet Dragana Lukića. Ilustracija naslovnih strana uopšte, specifična je u odnosu na ilustracije koje se mogu naći u samoj knjizi, jer je tesno vezana i korespondira na prvi pogled sa naslovom knjige, a potrebno je da na određeni način predstavi i knjigu u celini. Ukropina na ovoj ilustraciji naslovne strane vizuelnim kodom uspešno sublimira pesme Dragana Likića o trolejbusu.

Za trolejsbuse u svojim pesmama Dragan Lukić je rekao: „Pesma o trolejbusu nije napisana zato da pokaže da trolejbus ima četiri točka i dve trole, već da se trolejbus oseti kao jedan život koji je prisutan među ljudima i koji je oživljen ljudima u njemu, da taj trolejbus živi kao što živi brat i sestra, kao što živi sve živo na ovome svetu, i da to treba voleti i poštovati, ceniti i koristiti.” Slobodan Ž. Marković zaključuje: „Očovečeni trolejbus oličenje je Lukićevog pesničkog viđenja sveta, njegovog odnosa prema pojavama, bićima, stvarima i njegova poetska predstava života.” (Ž. Marković)

Trolejbus Jovana Ukropine nosi energiju njegovih putnika i čini se živim baš kako je Lukić govorio, kao da je od radosti odskočio od zemlje, tek što ne poleti ulicama grada, pa pravac Kumova slava i Mesec umesto stanice na Slaviji (pesma „Za mesec”). Pesnici i deca su jedini pozvani za takav let, ali i razne životinje, sposobni da ožive čak i mašine i prevozna sredstva poput trolejbusa i oradošćeni se zapute na željene destinacije. 

Ukropina je trolejbusu tople narandžaste boje, pored toga što ga je dao iz neobičnog ugla i donjeg rakursa (kao kod strip crteža) tako da imamo utisak da leti, od farova i branika napravio oči i usta, zapravo osmeh. Glavice dece i neobičnih putnika: slon, žirafa, pa i samog pesnika, vire kroz prozor i pozivaju drugare pristigle na stanicu da se pridruže ovoj avanturi. Pristigli dečak i devojčica kao da kasne i mašu da trolejbus stane i njih ne izostavi na ovom čarobnom putovanju. Svetlo na semaforu je zeleno, vežite se, polećemo!

Ukropina je pored toga, što je dobro shvatio i doživeo Lukićevu poeziju, uspeo da je transformiše u vizuelni kod svojim prepoznatljivim znakovnim sistemom – veštim obojenim crtežom i za njega karakterističnom, u ilustrovanju knjiga za decu, živom koloritu, koji čak kod ove ilustracije i nije toliko razdragan, kao kod njegovih kasnijih radova... Ukropina ima izuzetan osećaj da dočara dinamiku trenutka, pokret, ushićenje kojim odišu pesme i ova ilustracija. On stvara ilsutracije crtajući ih najpre klasičnim putem na papiru, koji kasnije digitalizuje i u kompjuterskim programima boji, što je slučaj kod mnogih savremenih ilustratora.

Ukropina daje naznake prostora i scenografije, to su oblakoderi u daljini, ulica, žbunje, pešački prelaz, trotoar, poklopac kanalizacionog šahta, oznaka za brojeve vozila koja staju na stanici, izuzeteno svetlo i plavo nebo... Tu je i jedna pudlica, očigledno iz Lukićeve pesme „Fifi”. Mnogo motiva i detalja, dobro je raspoređeno u dinamičnoj kompoziciji ove ilustracije, ali ne i pretrpano, jer je ilustracija, ipak namenjena naslovnoj strani, na kojoj vizuelna poruka mora biti jasna i pročićena, tim pre što je dodatneo opterećena naslovom knjige, imenom autora, logom izdavača... Naziv knjige je Trolejbus za mesec. Međutim, meseca na ilustraciji nema, niti je u pesmi trolejbus na mesec stigao, znamo da se on tamo zaputio, on je cilj, metafora za krajnje ishodište radosti i mašte dece i pesnika – putnika ovog posebno i izuzetnog trolejbusa.

Nagradu za najbolju ilustraciju knjige za decu 2014. godine pripala je Dobrosavu Bobu Živkoviću za ilustrovanje knjige Zorana Penevskog Da pukneš od monstruma, Kreativni centar, Beograd.

Dobrosav Bob Živković (1962, Pirot) je već decenijama prisutan na srpskoj umetničkoj sceni. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti. Ilustrovao je veliki broj knjiga i časopisa. Pretežno se bavi ilustracijom knjiga za decu, ali i naučne fantastike, ilustracijom u novinama i časopisima, kao i ilustracijom u službi oglašavanja. Redovno objavljuje ilustracije u Politikinom zabavniku i stalni je ilustrator Kreativnog centra. Dobitnik je brojnih nagrada.

Da pukneš od monstruma: prva duhovita zbirka strašnih viceva koju je priredio Zoran Penevski, a Živković ilustrovao, nadovezuje se na seriju knjiga Da pukneš od smeha koju je Živković takođe ilustrovao, a sve su u izdanju Kreativnog centra. Tako da bismo svakako mogli naslov knjige prevesti na „Da pukneš od smeha od monstruma”, što nas, i dok ne stignemo da pročitamo podnaslov knjige, upućuje na humorističan sadržaj, i ne samo to, već sa elementima horora, naravno, prilagođenog dečjem uzrastu. 

Duhovita zbirka strašnih veceva je veliki izazov za ilustratora i zahteva autora sa mogućnošu da objedini humor i horor i prilagodi ga dečjem uzrastu. Možda je baš Živkovićevo bavljenje i fantastikom i knjigama za decu iskustvo koje mu olakšava da reši jedan ovako zahtevan ilustratorski zadatak (Živković to sa velikom lakoćom čini), delikatan zbog tanke granice između onoga što bi za decu, a vezano je za strašan vic i horor, bilo prihvatljivo i zaista smešno. Takođe je bitno postaviti pitanje tumačenje od strane deteta ovakovog sadržaja.



Ovo je knjiga o duhovima, vampirima, vešticama, vukodlacima i monstrumima koji su vicevima, a naroćito ilustracijama, razotkriveni, diskreditovani, demistifikovani do te mere da više i nisu strašni koliko bi bili da nisu prikazani na humorističan način, već jednostavno smešni. S obzirom da su vicevi kao forma škrti na opisima i detaljima, ilustrator je u prilici da domašta i dopiše viceve, izgradi junake, njihove karaktere, fizički izgled, radnju, odnos prema svetu i stvarima.

Knjiga koja diskredituje čudovišna bića oslobađa decu od strahova i čini ih superiornim u odnosu na njih. Kao da je humorom u ovom slučaju, za razlikou od dobrog u bajkama, pobeđeno zlo i negativci.

Na koji način u vuzuelnom smislu Živković to čini? Koje su odlike njegovog vizuelnog teksta koji tako dobro korespondira sa svojim kontekstom – vicem, ili obrnuto, koje su odlike ilustracije kao konteksta vica – odnosno teksta? 

Krenimo od Živkovićevog vizuelnog koda kojim on komunicira i sistema znakova koji ga čine. Ove digitalne ilustracije imaju jednostavan i vrlo originalan kompjuterski bojeni crtež, živahan kolorit karakterističnih tonova. Pozadine uglavnom nisu prostor, scenografija, već bojene površine sa diskretnim šrafurama, ili teksturom, i detaljima u donjim uglovima (vinjetama, floranim motivima i naznakama raznih stvorenja). Forme junaka i predmeta dočarane su valerom boje dominantnog tona. U centralnom delu svake ilustracije su junaci i sam tekst vica, uzanog sloga, centriran, neobičnog i groteskonog fonta i različitih veličina slova. Junaci su deformisani u proporcijama i karikirani, sa izraženim manama, što ih, pored same priče čini smešnim. Uglavnom su statični, izražavaju određena stanja i svojom stavom, izgledom i odnosom prema drugim predmetima i pojavama dopunjuju ili predstavljaju sam narativ. 

Na koji način ilustracija korespondira sa narativom tj. vicevima? Ima se utisak da je priređivač sakupljao viceve unapred nameravajući da ih Bob ilustruje. Posmatrajući ih izvan ilustracija, oni ostavljaju drugačiji utisak nego kada su ilustracije prisutne. Kada ih posmatramo zajedno, stiče se utisak da je slika dominantna, a da je tekst njeno pojašnjenje. Kada se u nekom vicu spominju vampiri, mumija i druga strašna stvorenja, to je sve što nam se o njima kaže. U vicu ne piše kako oni konkretno izgledaju. To su informacije koje nam daje ilustrator i kojima on viceve nesporno obogaćuje. Kada bismo ilustracije posmatrali bez viceva, videli bismo da one mogu same da egzistirajau, gubi se deo priče koji ilustracijom nije iskazan ili nije ni mogao biti iskazan, ali one i dalje imaju svoje poruke. 

Svaka stranica knjige tj. vic i ilustracija zajedno mogli bi egzistirati sami za sebe van knjige, dok kao celina mogu biti protumačeni, kako je ih je Ilija Bakić okarakterisao, kao strip: „spojene u knjigu pojedinačne ilustracije postaju deo stripa o smešno-strašnim bićima” (Bakić 2013).

Svojim karakterističnim vizuelnim jezikom Bob Živković je uspeo da strašna bića učini nemoćnim i smešnim i prikaže njihove slabosti i mane. Nisu li to i ljudske mane?

„On nas, tako, suočava s vlastitim nesavršenstvom i nesavršenstvom sveta u kome živimo, ali nam i pomaže da to nesavršenstvo lakše prihvatimo i podnesemo. Smejući se sebi i drugima, otkrivamo deo slobode i radosti izgubljenih u detinjstvu.” (Ljuštanović 2011: 81)


LITERATURA

Bakić, Ilija, Strip 2013: Život priča u slikama, http://www.stripvesti.com/arhiva/201312/index.htm

Banatski kulturni centar, http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/

Brathová, Barbara, “Alice’s Relationships”. U: Miscellany International Symposium BIB 2009, Bratislava: Bibiana, 2009.

Dobrosav Bob Živković, http://bobzivkovic.com/

Festival ilustracije knjige BookILL Fest: http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/search/label/%22BOOKILL%20FEST%22%20-%20FESTIVAL%20ILUSTRACIJE%20KNJIGE

Grozdanić, Mile, Put do knjige, Beograd: Publikum, 2007.

Jelisavac Katić, Ljubica „Ilustracijom do bolje vizije čovečanstva”. U: 47. Zlatno Pero begrada 12 međunarodni bijenale ilustracije, Beograd: Ulupuds, 2013.

Lakićević Pavićević, Vesna, Ilustrovana štampa za decu kod Srba, Beograd: Ulupuds, 1994.

Ljuštanović, Jovan, „Beleška o antropološkim manguplucima Dobrosava Boba Živkovića”. U Detinjstvo: časopis o knjioževnosti za decu, 3-4/2011, Novi Sad: Zmajeve dečje igre, 2011.

Mastnak, Tanja “Ut pictura poesis: Visual Interpretations of Poetry in Contemporary Illustration”. U: Miscellany: International Symposium BIB 2009, Bratislava: Bibiana, 2009.

Slobodan Ž. Marković, Izmaštana zbilja Dragana Lukića, http://www.bibliotekalazarevac.org/festival/arhiva/dragan_lukic/tekstovi/izmastana.htm


Vlahović Filipov Senka: O ilustrovanju knjiga poezije: istorija, teorija, praksa, Novo Miloševo: Banatski kulturni centar, 2013.

Yollanda Zappaterra, Illustration: Reald world illustration pro jects ­ from brief to finished solution, Switzerland: A rotovision book SA, 1998.


Senka R. VLAHOVIĆ 
ILLUSTRATION OF CHILDREN’S BOOKS IN TIMES OF DEVELOPED VISUAL  COMMUNICATIONS (FESTIVAL OF BOOK ILLUSTRATION – BOOKILL FEST)

Summary
The festival of book illustration (BookILL fest) is one of the manifestations related to the change and improvement of the status of illustration in recent years, in the context of intensive visual communications. Within the Festival the prizes are awarded in several categories. In this paper we have analysed rewarded works of Vanja Todorić, Jovan Ukropina and Dobrosav Bob Živković, in the category of children’s book illustration.

Key words: The festival of book illustration BookILL fest, illustration, children’s book illustration, Vanja Todorić, Jovan Ukropina, Dobrosav Bob Živković


[1] Slobodan Ivkov o ovome kaže: „Teorija ne prati dovoljno ogroman praktični rad domaćih umetnika. Časopisa o ilustraciji nema, o pojedinim autorima, oblastima, periodima i ostalim temama u nespecijalizovanoj periodici štampano je i rasuto na hiljade zasebnih stručnih tekstova, postoje mnogi katalozi i monografije koje se bave segmentima, ali za prethodna dva veka je samo jedna srpska teorijska knjiga u celini posvećena ovoj grafičkoj disciplini. To je „Ilustrovana štampa za decu kod Srba” Vesne Lakićević Pavićević iz 1994. godine. Ovo je tek druga srpska autorska knjiga ovakve tematike. Njena autorka je Senka Vlahović Filipov” (Vlahović Filipov 2013: 102)

Ознаке: