Dnevnik i Politika o izložbi i knjizi „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović, 29.6.2020.



RTV, Arterija, 29.6.2020.

Prilog RTV-a o izložbi i knjizi 
„Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović

Otvorena izložba ilustracija Senke Vlahović u Novom Sadu

Izložba ilustracija knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović, autorke teksta, ilustracija i dizajna ove knjige, otvorena je u Galeriji Forma Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine – UPIDIV u Novom Sadu (Ilije Ognjanovića 3) 29. juna, a trajaće do 7. jula 2020. godine.



Izložbu je otvorila dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija.

Izložba će nakon postavke u Galeriji Forma biti preseljena u Galeriju Singidunum Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS u Beogradu (Kneza Mihaila 40) gde će biti otvorena u periodu od 30. jula do 7. avgusta 2020. godine.


Knjiga je objavljena u ediciji (VIZUELNI) TEKST Banatskog kulturnog centra 2020. godine, recenzentkinje su dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija, i dr Marija Jeftimijević Mihajlović, književna kritičarka, a urednik knjige je Radovan Vlahović. Realizaciju projekta podržala je Opština Novi Bečej.

Više o knjizi:

Prilog RTV-a

 
Dnevnik i Politika, 29.6.2020.

Senka Vlahović: „Banatska Venera i junak Dimitrij”

Izdavač: BKC, Novo Miloševo, 2020.
Edicija: (VIZUELNI) TEKST
60 str, broš. povez, ilustr u boji, 24x17 cm, 2020. god.
ISBN 978-­86-­6029-­471-7

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155



Tekst, ilustracije, dizajn:
Senka Vlahović

Razmišljati o knjizi kao umetničkom objektu ili možda objektu koji govori? Ne onom L’object qui parle – iz neke pariske belle epoque starinarnice, (...) već onom Bodrijarovom revizionističkom i nadasve ironičnom objektu koji, odbijajući da bude zastrašen i zaveden, zauzima mesto ispražnjenog i dijalektički neodrživog subjekta. Ilustracije koje prate narativ ove lirične minijature nisu ni ogledalo niti odraz teksta, njegova utvara ili halucinacija, već poseduju sopstvenu strategiju, postavljajući pravila igre subjektu – u ovom slučaju tekstu (ili makar njegovoj proznoj formi) – ostajući na marginama, nepristupačne. Ipak, ta autonomna ilustracija, tako važna komponenta u ovom književno-vizulenom delu, ne teži preuzimanju pretpostavljane dominantne pozicije teksta, već depotencira logiku dominacije i hijerarhiju samu. Tako je i sa likovima koje susrećemo unutar dvadesetak, može se reći, dramoleta.

Slike u tekstu ne ostaju na denotativnom, već visoko simboličkom nivou, otvarajući mogućnosti za nove upise i čitanja. Ilustracija se ne zadržava na ikoničkoj predstavi u ravni razumevanja teksta, već nadomešćuje ono spoznajno. Odgonetanje dolazi u talasima. A broj tačnih rešenja ovog ljubavnog zapleta je neograničen. Čitanje je omogućeno kao perpetuirani proces koji se ne završava. Slika i tekst, uzdignuti do nadrealnog, ponašaju se kao živi organizam, kao materia prima, semiotički perpetuum mobile.

Senka Vlahović je kao Milena Pavlović Barili, Li Miler ili Dora Mar novog veka, kao što je i njena junakinja Tatjana Larina – Banatska Venera, katkad Persefona, Alisa ili Kosovka devojka. Žensko kao semiotička mogućnost celovitog, osvešćenog subjekta, pa i samog svedržećeg apsoluta, izatkano u matriksu plodne banatske ravnice, prerogativ je za uspostavljanje onog muškog, večitog Odiseja u potrazi za Zlatnim runom, zvezdom u plavom krugu, iliti smislom.

Banatska Venera je pesma nad pesmama, izgubljeno zvono katedrale, performans budućeg veka! Svaka nova stranica začetak je moguće transgresivne drame: „dva kraja konca crvenog što u čvor jedan drugog dozivaju”.

Da li je i scenski predstavljiva ova transcedentalna drama ili ona čeka jedno sasvim novo, posthumanističko iskustvo?

dr Lidija Cvetić Vučković,
teoretičarka umetnosti i medija

Knjiga poetskih, lirskih zapisa, bogato ilustrovana nesvakidašnjim slikama zgusnute, mitske simbolike, Banatska Venera i junak Dimitrij, autorke Senke Vlahović, ne samo da usvaja Horacijev poetski princip „Ut pictura poesis” („poezija je verbalno slikarstvo”), nego kao analogni reciprocitet nudi slike kao najvišu poeziju, čime se potvrđuju reči Filostrata da „ona ista mudrost koja nadahnjuje pesnika, odlučuje takođe o vrednosti slikarske umetnosti, jer i ona sadrži mudrost”. I Slika i Reč su za autorku nosioci najviše Istine koja je ovaploćenje božanskog principa; i jedno i drugo vode (po)znanju najviše mudrosti koja „beše u Boga”.

U svoj beskrajni plavi krug autorka smešta Tatjaninu molitvu i Dimitrijevu odsutnost; mogućnost savršenog (meta)fizičkog sjedinjena u Jednom i strepnju da do takvog (s)jedinjenja ne dođe u ovom svetu. (...) Za ostvarenje tog načela Celine ili vrhovnog Jedinstva neophodan je, platonovski rečeno, „pokret duše”; potrebna je belina (praznina) hartije i talenat (punoća) umetnika. A ova autorka ih ima u izobilju, ostvarujući tako jedno od vrhovnih načela umetnosti – njeno katarzično svojstvo.

dr Marija Jeftimijević Mihajlović,
književna kritičarka

RTV: Izložba "Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu" Senke Vlahović, Srećna galerija, SKC, Beograd


Otvorena izložba ilustracija u „Srećnoj galeriji” SKC-a

Izložba „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu” msr Senke Vlahović, autorke postavke i istoimenog projekta, otvorena je za posetioce u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu (SKC) u periodu od 17. juna do 4. jula 2020.






Izložba je biti dostupna i u virtuelnoj formi, preko 



Banatski kulturni centar je ovu izložbu prvobitno realizovao u saradnji sa Međunarodnom ustanovom umetnosti za decu „Bibiana” u Bratislavi u Slovačkoj uz podršku Ambasade RS u Slovačkoj avgusta 2019. godine.






Izložba obuhvata ilustracije 25 savremenih srpskih ilustratora knjiga za decu po izboru msr Senke Vlahović. Na izložbi se nalaze isključivo ilustracije objavljenih knjiga za decu.

Zastupljeni autori:
1. Mladen Anđelković
2. Tihomir Čelanović
3. Rastko Ćirić
4. Manja Ćirić
5. Bojana Dimitrovski
6. Nebojša Đuranović
7. Aleksa Gajić
8. Ana Grigorjev
9. Marija Jevtić
10. Aleksa Jovanović
11. Stefan Katanić
12. Marica Kicušić
13. Kosta Milovanović
14. Dušan Petričić
15. Dušan Pavlić
16. Milica Radenković
17. Boban Savić Geto
18. Ivica Stevanović
19. Tanja Stevanović
20. Luka Tilinger
21. Jovan Ukropina
22. David Vartabedijan
23. Maja Veselinović
24. Aleksandar Zolotić
25. Dobrosav Bob Živković




Prilog RTV-a o izložbi



Više o izložbi možete pročitati u online katalogu:


Kosta Milovanović, ilustrator, Senka Vlahović, autorka postavke, i Miki Pješčić, urednik „Srećne galerije” i Međunarodnog salona stripa.

    





Izložba ilustracija za decu u SKC-u Beogradu



Izložba „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu” msr Senke Vlahović, autorke postavke i istoimenog projekta, održaće se u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu (SKC) u periodu od 17. juna do 4. jula 2020.


Izložba će biti dostupna i u virtuelnoj formi, preko 
Izložba obuhvata ilustracije 25 savremenih srpskih ilustratora knjiga za decu po izboru msr Senke Vlahović. Na izložbi će se naći isključivo ilustracije objavljenih knjiga za decu.

Senka Vlahović je autorka više stručnih knjiga u oblasti ilustracije, dobitnica nagrade ULUPUDS-a na sajmu knjiga u Beogradu, osnivač i direktor Festivala ilustracije „BookILL fest”, učesnik više međunarodnih simpozijuma i član više žirija u Srbiji i inostranstvu.



Banatski kulturni centar (BKC) je ovu izložbu prvobitno realizovao u saradnji sa Međunarodnom ustanovom umetnosti za decu „Bibiana” u Bratislavi u Slovačkoj, gde je 1. avgusta 2019. godine otvorio ambasador Republike Srbije u Slovačkoj prof. dr Momčilo Babić.


O izložbi

Kolektivni kreativni duh je kao mozaik sačinjen od delova koji predstavlju svakog od 25 srpskih ilustratora knjiga za decu, koje su objavljene u poslednjih 10-ak godina za domaće i za strane izdavače, sabranih na izložbi „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu”.

Na izložbi su prisutne ilustracije: od bardova srpske ilustracije poput profesora Rastka Ćirića i Dušana Petričića do najmlađih autora koji su poslednjih godina imali lepo zapažene knjige Marice Kicušić, Tanje Stevanović, Milice Radenković, Manje Ćirić, Luke Tilingera, Stefana Katanića; preko autora mlađe i srednje generacije poput Alekse Gajića, Dušana Pavlića, Tihomira Čelanovića, Alekse Jovanovića, Maje Veselinović, Aleksandra Zolotića, Koste Milovanovića, Ivice Stevanovića, Ane Grigorjev, Jovana Ukropine, Bojane Dimitrovski, Mladena Anđelkovića, koji imaju ozbiljne bibliografije i nagrade za sobom, do ilustratora „zvezda” poput dovitljivog i duhovitog majstora srpske ilustracije Boba Živkovića. Ima tu i slikara koji se povremeno odmetnu u svet ilustracije poput Nebojše Đuranovića ili onih kojima ilustracija za decu nije primarna ili dominantna oblast kojim se bave ali se povremeno u njoj javljaju poput Marije Jevtić, Davida Vartabedijana ili Bobana Savića Getoa sa knjigama koje mogu biti za sve uzraste. Mnogi se paralelno bave stripom, animacijom, karikaturom, video igrama, dizajnom, što se odražava i na njihove radove.

Savremeni dečji heroj mačak Marko Mrnjavčević upravo naslovnom ilustracijom knjige (P. D. Đurđev, K. Milovanović, „Mrnavčevići”, Pčelica, Čačak 2016), ali i čitave ove izložbe, donosi svetlost savremenom otuđenom čoveku, pa i otuđenom detetu, i nudi iznova ljubav i bliskost kao najsvetliju humanističku vrednost preko potrebnu u hladnom digitalnom svetu. Dobra dečja knjiga podučava „kako biti čovek” i donosi „prepoznavanje onoga što je istina” (Andrew Hall)

(Izvod iz teksta kataloga)
msr Senka Vlahović, autorka postavke


Katalog izložbe je moguće pogledati preko linka:
https://online.fliphtml5.com/diaid/hfra/


* Shodno propisima o sprečavanju širenja zaraze virusom Covid 19, u galeriji je moguće prisustvo najviše pet osoba istovremeno, uz mere predostrožnosti i lične zaštite (maska i rukavice).