Ilustracija šalje moćan komunikacijski kod


Ilustracija početkom trećeg mile­niju­ma doživljava svojevrsni procvat koji joj omogućavaju različiti faktori koje vreme u kojem živimo nosi: virtuelno okruže­nje koje je svakom segmentu ljudskog delova­nja, pa i ilustrovanju, dalo potpuno nove mo­gućnosti za plasman i komunikaciju sa ciljnim grupama; okolnosti u samoj ume­tno­sti gde se brišu granice visoke i po­pularne umetnosti a umetničko delo se već odavno tretira kao tekst i deo ko­­munikacijskog procesa (a ilustracija, kao ve­kovima razrađivan odnos slike i re­či, ko­risteći moćan komunikacijski kod – vizuelni kod, predstavlja vizuelni tekst okružen različitim kontekstima); zatim povećanje broja izdanja svake vrste izda­vašta, naročito on-line izdavašta; po­ve­ćanje ponude na tržištu svih vrsta ro­­ba, gde i ilustracija nalazi svoje mesto na svakodnevnim upotrebnim predmetima, am­­balaži i sl. na vrhuncu ideologije po­tro­­šačkog društva; medijska ekspanzija gde je ilustracija itekako zastupljena; svet mar­ketinga, PR-a, brendiranja, kreira­nja imi­dža, nezamisliv bez ilustracije, bije svoju surovu bitku na tržištu svakovrsne ljudske delatnosti.
Pored osnovnih čovekovih egzi­sten­ci­jalnih dimenzija življenja, postoji odu­vek i onaj drugi svet koji ga u modernom do­bu okružuje putem pisane, izgovorene, slikovno prikazene, audio-vizuelne ili scen­­ske dimenzije. Vidimo da kreatori tog sve­­ta, koji treba da ispune čovekov duhovni ži­­vot, itekako imaju pune ruke posla, što bi se moglo reći i za ilustratore (ali si­­gurno ne koliko oni koji proizvode spe­ktakle). Dakle, povećala se i ponuda pro­izvoda čovekove duhovne delatnosti, ali i čovekova potreba za njima, koji je sada već uveliko navikao na različite sadržaje ko­je prima putem interneta, televizije, knji­ga, preko telefona na svakom koraku, i koji tačno zna šta želi i hoće da konzumira i za to je spreman da plati. U toj velikoj ponu­di i potražnji i ilustracija danas traži svoje mesto. Kada je tržište prezasićeno, a ekonomija gubi trku sa pronalaženjem odgovora na rešavanje problema, kreati­vni sektor, kreativna ekonomija i kreati­vne industrije prednjače svesni dara, ta­lenta i mogućnosti određenih ljudi da crpe iz nepresušnog izvora duha, i zahvaljujući tome budu konkurentniji.
U ovakvom kontekstu početka trećeg mi­lenijuma, ilustracija doživljava svoje­­vrsni procvat jer joj navedene okol­no­sti idu na ruku. Važno je napomenuti da je u tome i teorija prati, koja tek sa­da počinje ozbiljnije da se bavi pro­u­ča­va­njem ilustracije, postavljanjem oz­bi­lj­­­­ni­jih definicijskih platformi, pre­i­­spi­tivanjem pređašnjih, bavljenjem na­ci­o­nal­nim istorijama ilustracije...
I ne samo to, ilustracija danas kod po­jedinih umetnika i teoritičara biva da­leko šire definisana – da je ilustraci­ja svaka vizuelna poruka oko nas, da je sva­ka slika ilustracija, pa čak i pokretna slika u okviru audio-vizuelne forme, da ona može biti potpuno nezavisna od re­či, da sama u sebi sadrži poruku, i da je ra­vnopra­vna sa drugim umetničkim ob­li­ci­ma. Ovakvu poziciju ilustracija ni­je ima­la ranije, npr. polovinom prošlog veka.
U kontekstu svega navedenog javlja se i fenomen da Festival ilustracije knjige BookILL fest, osnovan u jednoj skromnoj eko­nomski, ali ne i duhom, evropskoj drža­vi Srbiji, za veoma kratko vreme dosti­gne ozbiljne razmere u svakom smislu: teri­torijalne rasprostranjenosti, broja au­to­ra iz velikog broja zemlja, kvaliteta ilu­stracija...
Festival ilustracije knjige BookILL fest osnovao je Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa 2012. godine. Festival se u poslednjih šest godina održava na No­vosadskom sajmu u okviru Međunaro­­­dnog salona knjige. BookILL fest podrazumeva in­ternet konkurs za najbolju ilustraciju knji­ge, izložbu printova izabranih i na­građenih radova, proglašenje pobednika, dodelu nagrada i prateće programe.
Od osnivanja festivala, umetnički sa­vet/žiri radi u sastavu Slobodan Ivkov (predsednik), mr Sibila Petenji Arbutina i msr Senka Vlahović.
Nagrade se dodeljuju u četiri kategori­je: ilustracija pesničke knjige, ilustraci­ja prozne knjige, ilustracija knjige za de­cu (svih žanrova), foto-ilustracija knji­ge. Pored ovoga žiri je svake godine dode­lji­vao i pohvale i specijalna priznanja u svim kategorijama, pa i onim van katego­rija glavnih nagrada (npr. ilustracije te­orijskih knjiga, bibliofilskih izdanja, au­torskih projekata...).
Razvrstavanjem nagrada po kategorija­ma, naglašavaju se specifičnosti ilu­strovanja različitih narativa. Iako do­mi­niraju radovi prispeli u kategoriji ilu­stracije knjiga za decu, što i jeste od­raz zastupljenosti ove vrste ilustracije u praksi, diferenciraju se i ilustracije pro­znih i pesničkih knjiga za odrasle i foto-ilustracije (i za decu i za odrasle). Ovakva žanrovska razgraničenja nisu slu­čajna, jer ciljna grupa i narativ od­re­đu­ju ilustratora da na drugačiji način pri­stupi ilustrovanju knjige, a pod uticajem urednika, izdavača, budžeta i drugih fa­ktora.
Foto-ilustracija je novina kad je u pi­tanju nagrađivanje ilustracije. Nije nam poznato da se još negde u svetu dodeljuje nagrada u ovoj kategoriji. Fotografija na naslovnim stranama knjige je trenutno naj­zastupljeniji oblik ilustrovanja npr. pro­znih knjiga, a tema foto-ilustracije još nije otvorena na pravi način u stručnoj javnosti, iako se u literaturi fotografija kao oblik ilustrovanja nesporno spominje.
Važno je pomenuti i to da je u okviru festivala ostvarena tradicionalna sara­dnja sa Međunarodnom ustanovom ume­tnosti za decu Bibiana iz Bratislave (Slo­vačka) i Galerijom naivne umetnosti Ba­­bka iz Kovačice (Srbija) sa ciljem da se svake godine u vreme održavanja iz­­lo­­žbe festivala BookILL fest, kao pra­te­ći program, priredi i izložba sa Bi­je­nala ilustracije u Bratislavi, jednog od naj­zna­čajnijih u svetu, a uz podršku Am­basade Re­publike Slovačke u Srbiji. Tako ove dve izložbe saberu u jednoj tačci u prostoru ilustracije sa svih meridijana.
Festival ilustracije knjige BookILL fest je statistički gledano za šest godina po­stojanja zabeležio sledeće vrednosti.Prve 2012. godine na konkurs je pristiglo oko 400 ilustracija od 61 autora, a za izložbu je izabrano oko 150 radova od 47 autora iz Srbije i 10 drugih država. 2017. godine na poslednjem šestom festivalu, vrednosti su sledeće: oko 2000 ilustracija od 188 autora, za izložbu je izabrano 180 radova od oko 150 autora iz Srbije i čak 27 država! Iz navedenog vidimo da se broj pristiglih radova povećao 5 puta, da se broj autora povećao 3 puta, a da se broja država povećao skoro 3 puta.
Sigurno da kvantitet nikada nije važni­ji od kvaliteta, ali se u ovim ciframa ipak očituje taj fenomen ilustracije, njena mnogostruka polivalentna priroda, njego bogatstvo i moć da prevazilazi barijere, naročito u doba internet komunikacija i digitalne multimedije.
Kroz šest održanih Festival ilu­stra­cije knjige BookILL fest, kroz nagrađene ra­dove i sve autore navedene u ovoj knjizi, vidimo da za ilustraciju, zaista, ne postoje prepreke:
– nacionalne i jezičke (kroz učešće autora iz preko 30 država sveta različitih nacija, tradicija, jezika);
– geografske – centar okupljana po­men­utih autora, tj. tačka iz koje se deluje, je mala zemlja Srbija, pa čak ni organizatori nisu iz glavnog grada Srbije već iz manjeg mesta Novog Miloševa i iz pokrajinskog glavnog grada Novog Sada;
– žanrovske (prisutne su ilustracije knjiga za decu, pesničkih, proznih, teo­rij­skih knjiga, autorski projekti...);
– tehničke (prisutne su sve crtačke i slikarske tehnike, kolaž, kompjuterska gra­fika, kombinovane tehnike, foto­gra­fija...);
– komunikacijske (brzo i lako spro­vođenje konkursa u celom svetu i infor­misanje o festivalu putem interneta, la­ko objavljivanje radova putem on-line iz­ložbe...);
– umetničke (prisutno je mnoštvo ori­ginalnih i najrazličitijih likovnih ru­kopisa sa ličnim, poetičkim, naci­ona­l­nim i raznim drugim osobe­nostima).
Nisu ovo, doduše, odlike samo našeg festivala, ovo su osobine ilustracije uo­pšte u doba intenzivnih vizuelnih ko­mu­nikacija, ali ovaj festival jeste spe­ci­fično svedočanstvo svega navedenog.
Pogledajte nagrađene ilustracije u ovoj knjizi i doživite nedvosmislenu vizu­el­nu komunikaciju sa autorima iz Srbi­je, Engleske, Rusije, Meksika, Portugalije, Francuske, Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Kine, Španije... Osetite duh knjiga u ko­ji­­ma su objavljene, doživite emocije nji­hovih junaka, drame pesničkih subjekata i nevinost dečijih snova, i shvatićete da i vi, kroz ilustraciju, razumete sve jezike sveta!

msr Senka Vlahović,
osnivač i direktor festivala


Ознаке: