Povodom izložbe slika i crteža Senke Vlahović u Galeriji Prometej u Kikindi 2002. godine
Vreme u kojem živimo i koje obeležavamo kreativnim naporima je višestruko složeno. Jedna partikula savremenog života, likovno delo, kao da je odsjaj svih savremenih htenja i dilema. U žiži umetnosti prelama se sve ono što predstavlja najsuštastvenije konsekvence nemirne ljudske misli. Različiti sadržaji isto kao i različiti načini plastičkog uobličavanja, koji paralelno i nimalo kontraverzno razvijaju egzistenciju u ovom vremenu, koje zovemo našim, upravo su potvrde i neminovnog ukrštanja ideja. Njihovom međusobnom akcijom, koja dolazi niz različitih inspirativnih izvorišta, može se stvoriti i stvara se opšta i ukupna slika sveta. Stoga greše svi oni koji smatraju da postoje povlašćeni i zaboravljeni, ili manje vredni oblici umetničkog izražavanja.
Iako savremeni proračuni kažu da su ključevi celokupnog današnjeg likovnog dela zauvek zagubljeni, moramo verovati da postoji nada. Možda će to biti baš likovna pojava Senke Vlahović, mlade autorke, koja poseduje sirovi talenat i izvanrednu sposobnost analitičkog likovnog rasuđivanja.
Ova izložba slika i crteža treba da prikaže kako to izgleda kada neko počinje druženje sa kistom i radi isključivo prema osećaju, bez upotrebe sređenog školskog znanja. Svi veliki umetnici su prvo bili mladi i talentovani i u tom smislu treba posmatrati Senkine radove.
Radovi na izložbi su rezultat dosledno sprovedenog koncepta posmatranja okoline, koji je odličan recept za likovno komponovanje. Početak ove umetničke avanture nagovešten je likovnim formama podređenim emotivnom činu stvaranja. Radovi imaju elemente ekspresionističkog načina slikarskog mišljenja, sa izraženim dugim potezima i neprekinutom linijom. Svi suvišni detalji su odstranjeni tako da se može videti samo kostur sadržaja, odnosno rešetka najbitnijih podataka. Bojeni akcenti su pretežno prigušeni, svečano tihi, tek ponegde naglašeni, da začine varljivu ravnotežu između stilizovanih položaja masa. Tematska okosnica vrlo neskriveno pokazuje, pored ostalog, autorkinu sklonost ka figurativnom slikarstvu.
Senka Vlahović je uporna i vredna, što je rezultiralo iskrenim delima visokog nadahnuća. Iako joj predstoji put do stvaralačke zrelosti, Senka već sad stvara i čini pomake, koji govore da će svoje delo i dalje usavršavati i unapređivati.
