Od stvaralačke slobode do nove samospoznaje („Out of the box”, Agneš Đukičin)

 „Out of the box”, Agneš Đukičin

Izložba slika, maj 2021.

 

 Od stvaralačke slobode do nove samospoznaje

 

„Slika je sredstvo za iskazivanje osećanja”

Džoan Mičel (Joan Mitchell) 

  


Iz kakvih to okvira izlazi stvaralački duh Agneš Đukičin?, pitanje je koje možemo postaviti pri prvom susrtetu sa radovima njene nove izložbe slika koju je nazvala „Out of the box” („Izvan kutije”). Kakav nam to izlaz nude nove platna, nastala kombinovanjem akrila i drugih tehnika, apstraktnog izraza i snažne ekspesije? Autorka kao da nas poziva svojim vizuelnim porukama da slobodno, hrabro, bez predrasuda i konformizma zakoračimo u prostore koji nisu toliko obremenjeni svakodnevicom, ali su svakako iz nje proistekli. Svakodnevica koja guši, opterećuje, ograničava svojim matricama i nužnostima, duboko misaona i senzibilna bića, poput naše umetnice, u nekom trenutku do te mere pritisne da njihov duh, hteo – ne hteo, probija opnu i poput vulkana počne da se izliva, oslobađa i zrači na svoju okolinu. Na novim platnima i kolažima Agneš Đukičin vidimo taj snažni izliv emocija, damara, senzacija, titraja, misli, stanja koja se temperamentnim talentom ove autorke opredmećuju u slikama.

Agneš svoj raskošni duh – koji se smelo zaputio u novo, nepoznato, u otkrivanje i prepoznavanje sebe samog, sebe zaboravljenog, i priznavanje, obelodanjivanje sopstvene istine svetu – iskazuje kroz jedan slobodan, bespredmentni izraz slikarskim jezikom, gde između površina boja, slojevitih nanosa i tekstura, emocija i pokreta, naslućujemo, kao kardiogram, njenu liniju, koja formira oblike, krugove, kvadrate, elispe, crtice, ponekad, slova i brojke, reči iscepkane i dovedene na nivo likovnog elementa, a ne verbalne poruke. Jedan sloj njenog dela je intuitivni, automatski i emotivni, a drugi racionalniji. U tom smislu se grubo rečeno njeni novi radovi razvijaju u dva kraka: jedan krak su monohromatski radovi, lirski smireniji, harmoničniji, pastelnih i nezasićenih tonova, radovi sa manje detalja i dinamike, a više slobodnih površina, mekih prelaza, bez snažnih kontrasta; drugi su radovi mreže, preklapanja oblika, blage geometrizovanosti, oštrijih prelaza, intezivnijih boja i kontura, jačih kontrasta, dinamike, kreativnog nemira. Ova dva kraka nisu strogo razdvojena, već se prepliću poput spirale i možda se u budućnosti sliju jedan u drugi, možda i raziđu, a možda jedan i prevagne u odnosu na drugi... Odgovor nas svakako u budućnosti očekuje sudeći po snažnoj stvaralačkoj energiji ove autorke koja se neće ovde zaustavljati. Ovo je, verujemo, tek početak.

Autorka stvara na tragu slikara apstraktnog ekspresionizma, u (post) postmodernom dobu digitanih tehologija, virtuelne stvarnosti, nove normalnosti, otuđenosti, sveopšteg apsurda i obesmišljenosti. U takvim okolnostima, ona se, kao stvaralac, snažnim subjektivnim pogledom na život, odupire nemiloj i surovoj svakodnevici, suprotstavlja joj ponovo otkrivenu unutrašnju lepotu i identitet, još jedanput odbacuje staru košuljicu, i otvara vrata svoje unutrašnje percepcije za emotivno, nesputano, intuitivno, strasno, temperamentno, ali i meditativno, verujuće, katkad melanholično biće, i na pijedestal stavlja svoje duhovno postojanje.

Delimičnu figurativnost svojih ranijih radova, na kojima je bila česta stilizovana ženska figura, lice, zamenila je potpuno bespredmetnim slikarskim izrazom, koji kao da je izašao i samog bića nekadnašnje junakinje njenih slika. Imamo sada jednu obrnutu perspektivu koja svedoči moguće razmišljanje one junakinje: Više ne gledam sebe spolja, zaronila sam duboko unutra i tražim uporišta u sopstvenom biću, osećajima, nesputanim mislima, melodijama, kojim zamenjujem stroge društvene matrice, ograde i pravila, i radujem se svakom novom koraku, potezu, površini, liniji, boji, kojim se sada slobodno, bez straha, prepuštam i otkrivam, na tom putu u nepoznato, novu lepotu i obnovljeni smisao.

Slike na izložbi „Out of the box” Agneš Đukičin govore nam o oslobađanju emocija – kroz boju i površinu; misli – kroz liniju, oblik, znak; tela – kroz nesputani potez kista, olovke, ugljena, i na kraju duha – koji osvaja nove prostore slobode putem ličnog, unutrašnjeg prepoznavanja i bivstvovanja.

 

msr Senka Vlahović


  

 

 

  

 

foto: Dragan Mijatov