Poetry book cover illustration, technique: digital collage
Illustration and design by: Senka Vlahović
Author of the book: Ivana Papeš Bogosavljev
Title of the book: Nebo je svuda iste boje (The sky is the same color everywhere)
Publisher: Banat Cultural Center, 2018.
Illustration and design by: Senka Vlahović
Author of the book: Ivana Papeš Bogosavljev
Title of the book: Nebo je svuda iste boje (The sky is the same color everywhere)
Publisher: Banat Cultural Center, 2018.
Ivana Papeš Bogosavljev
SVETLOST
Ukrala sam zvezdu Severnjaču
i sakrila je u sarkofag
na suprotnoj strani sveta.
Poljubila sam mesec
usnama od žada
i utrnula mu sjaj.
Suncu sam pucala
pravo u srce.
Svetlost me više neće boleti...
SVETLOST JE MOJA BOL
Stiskam telo u haljini
boje mesečine.
Prosula sam uspomene po tepihu
i gazim ih bosim stopalima
dok odlazim po češalj
da raščešljam talasastu crnu kosu.
Stopala bole...
Pogled na uredan krevet
govori da nisi tu.
Prebacujem kaput izlizan od čekanja
i izlazim u popodne
koje će upiti moje mirise
i stopiti me sa vetrom koji danima kida.
Ipak, danas je more oko mojih zenica mirno.
Osećam poglede na sebi
i želim povikati:
Ne, nisam nikome popila krv!
To je karmin razmazan po usnama,
jer tako želim! ali ostajem nema.
Haljina boje mesečine i dalje me steže,
a more oko zenica i dalje je mirno.
Uskoro će noć
i čežnja koja korača uz mene
nestaće poput senke.
Nemam problem sa mrakom.
Svetlost je moja bol!
REMORKER
Tražim se još
po rubovima otupele pameti.
Odišem mudrom tišinom
dok dlanovima, kao glinu,
oblikujem sećanja.
Privezala sam mesec
za ivicu prozora
i putujem crnilom svemira.
Mir ću pronaći
kad usidrim čekanje.
DOK SAM ČEKALA
U pećinama dalekih svemira
čekala sam da presuše suze,
da sunce pocrveni na kraju dana
i nasluti bol.
Čekala sam da duga izgubi boje
i da mrak halapljivo pojede zoru.
U vrtlogu dubokog mora
čekala sam da me proguta čeljust
i ispljune moje kosti.
U ćutanju tkala sam mudrost
i mrenom zamaglila daljine.
U pukotinama neba zasadila sam maline.
Sada sam spremna.
MELODIJA
Pleteš mrak u mojoj kosi
jer znaš koliko ne volim svetlo.
Biraš najlepše note
iscrtavajući violinski ključ
iz tačke mog pupka.
Ti – virtuoz na violini,
Ja – žena stvorena od peska.
Susreti su bezvremeni
u melodiji prepoznavanja,
iako mi nismo večni.
Zauzdaj ždrebicu u meni
i poteci mojim postojanjem,
ali uvek sačekaj noć.
Crno je moja boja,
crno mi najbolje stoji.
RASTANAK
Ne želim više biti ovde
na izlizanim padinama tvog srca,
sa kojih bih u ponor
mogla za čas.
Ni u uglu oka tvog
ne bih da postojim
jer znam koliko je loš
tvoj periferni vid.
Ne želim više biti ovde,
ne želim ni pokušati.
Nebo moje nije na tvojim grudima
i granice mog postojanja niko ne nazire.
Moje ime je Sloboda.
Ja samo uz vetar
umem hodati.
