„Stilske igre” Dušana Pavlića: Originalne i nekonvencionalne strategije ilustrovanja na tržištu knjiga za decu

Objavljeno u: Detinjstvo: časopis o književnosti za decu, ISSN: 0350-5286. - God. 43, br. 3 (2017), str. 43-49, Zmajeve dečje igre, Novi Sad, 2017.

   

SAŽETAK: Knjige Stilske igre 1 i Stilske igre 2, koje je ilustrovao Dušan Pavlić, predstavljaju primer nekonvencionalnog, vrlo neobičnog i orginalnog pristupa ilustrovanju knjiga za decu, sa brojnim intertekstualnim odnosima sa delom pisca Simeona Marinkovića, naglašenom formom u odnosu na sadržinu, mnogim varijacijama u tehnikama i stilu ilustrovanja i nadogradnje piščevog dela, i kao takve su, i umetnički izuzetno vredan, izuzetak na tržištu knjiga u vremenu instant sadržaja, potrošačkog društva i brzih a površnih komunikacija.

KLJUČNE REČI: ilustracija, ilustracija knjige za decu, Dušan Pavlić, tržište knjiga za decu, intertekstualnost, vizuelne komunkacije

Uvod

Knjige Stilske igre 1 i Stilske igre 2 autora Simeona Marinkovića, pisca, i Dušana Pavlića, ilustratora, u izdanju Kreativnog centra iz Beograda javljaju se: kao specifična originalna nekonvencionalna celina reči i slike; kao vrhunski primer intertekstualnih prožimanja poruka nastalih u dva komunikacijska koda – verbalni i vizuelni kod; kao primer kako mnogo varijacija iste pripovedačke matrice u različitim stilskim oblicima, i u slici i u literarnom delu, podstiču i izazivaju maštovist darovitih stvaralaca za nadogradnju osnovne narativne matrice i svedoče nepregledno polje stvaralaštva; javljaju se kao primer naslanjanja na postmodernističku dominaciju forme nad sadržinom, ovog puta u stvaralaštvu za decu (što je retkost) ali u trenutku savremene umetnosti, koja je postmodernu prerasla, u vremenu globalnog kapitalizma i neoliberalizma, svepšteg umerežavanja i novih digitalnih tehnologija i medija.

Ilustracija, kao nosilac moćnog komunikacijskog koda u savremenom kontekstu umetnosti, tržišta i društva uopšte, predstavlja oblast koja doživljava svojevrsnu renesansu, što upravo svedoče Stilske igre 1 i 2. U vremenu razvoja kreativne ekonomije, originalno stvaralaštvo i bogatstvo ljudskog duha predstvljaju ne samo duhovnu trajnu vrednost već i potencijalnu tržišnu prednost. Kreativni centar, kao vodeći izdavač za decu u Srbiji, sa međunarodnim ugledom i brojnim prodatim izdavačkim pravima i prevedenim izdanjima u inostranstvu, prepoznaje ovaj trenutak na tržištu knjige i odvažuje se da objavi nešto naizgled potpuno nekomercijalno, angažujući jednog od najboljih ilustratora u Srbiji da ilustruje najpre knjigu Stilske igre 1, a kasnije, kako je ona postigla iznenađujući uspeh dobivši više prestižnih nagrada u Srbiji, i drugi još obimniji i bogatiji poduhvat Stilske igre 2. Kako je i drugi deo pobrao nagrade, usledile su izložbe ilustracija iz knjige i povećana medijska zapaženost. Izložba je čak bila povod za stručnu tribinu Značaj ilustracije u knjigama za decu. Ilustracija kao uslovno rečeno primenjena umetnost izašla je iz knjige kao tržišnog proizvoda i našla se na zidovima nekomercijalnih galerija svedočeći neprestani krug umetnosti i svakodnevnog života koji potvrđuje i vrednost ilustracije kao jednake sa visokom umetnošću, ali i mogućnost vrhunske vizuelne umetnosti da bude masovna i reprodukovana u hiljadama primeraka u knjizi.

Stilske igre slike i teksta

Kakve su to stilske igre navele autora ovog teksta da napravi ovakav uvod? U pitanju su stilska poigravanja sa basnom o gavranu i lisici. Čuvena priča govori o lisici koja je prevarila gavrana, koji je stojao visoko na grani drveta, da mu preotme komad sira, posluživši se svojim lukavstvom i gavranovom taštinom. Poznati pripovedački obrazac pisac je ispričao na preko 150 načina menjajući forme i stil: u formi pesme, proznog teksta, stripa, sms poruke, pisma, novinskog teksta, kao himnu, odu, uspavanku, elegiju, zdravicu, ljubavnu pesmu, sonetni venac, komediju, tragediju, ili kroz primere brojnih književnih stilskih figura i načina pripovedanja i pevanja. Ovaj priručnik o književnim formama i stilovima sadrži i objašnjenja za iste u kojima je priča ispričana što mu daje edukativnu notu. U svakom ovom literanom tekstu osnov je basna o gavranu i lisici ispričana na drugačiji način. Na isto toliko načina gavran i lisica su i ilustrovani. Zvuči neverovatno za onoga ko knjige Stilske igre 1 i 2 nije video da se zanimljiva dela mogu ostvariti a da se preko sto puta crta na istu temu.

Dvojac Marinković–Pavlić uspeo je da na interesantan način napravi stilske varijacije jednog istog narativa i da u svojoj maštovitoj nadgradnji ipak zadrži nit koja ih povezuje – a to je intertekstualni odnos sa basnom – ali i da ponudi čitaocu mnoštvo novih informacija, detalja, opisa, junaka, uzgrednih pirča i dešavanja. Ono što je kvalitet i vrednost odnosa reči i slike u ovim knjigama jeste njihovo nadopunjavanje. Ilustrator se trudio da ne ponavlja ono što je pisac već rekao (samo koliko je neophodno) već da slikom dopisuje tekst. Tako slika i tekst u ovim knjigama čine nerazdvojnu celinu, reklo bi se da jedni bez drugih ne mogu i čine ono što čine isključivo zajedno.

Kad su su pitanju ilustrovane knjige „u situaciji smo da čitamo dva umetnička teksta, ilustraciju i književni tekst, koji su u međusobnoj interakciji, ili su jedan drugom kontekst, ali svakako zajednički stvaraju, možda bi se moglo reći, jedan treći zajednički tekst, tekst koji ih objedinjuje, a odnosi se na ukupan utisak koji knjiga kao celina ostavlja na čitaoca.” (Vlahović Filipov 2015: 63) Tako u knjigama Stilske igre 1 i 2, reč je kontekst slici, a slika kontekst reči i zajedno daju jedno hibridno višeslojno delo čiji elementi čine simbiozu sa mnoštvom intertekstualnih odnosa. Ove karakteristike deci sigurno neće biti važne ili prepoznatljive, čak ni običnom odraslom čitaocu, ali one su te nevidljive spone među kodovoma knjige kao umetničke celine koje čine da čitalac uživa, saznaje, zabavlja se, uvek iznova iščekuje kako će u sledećoj slovno/likovnoj celini biti ispričana/oslikana poznata nam priča. Knjigu kao umetnički objekat sačinjen od reči i slike objedinjuje ovde, važno je napomenuti, profesionalan dizajn, grafička oprema i štampa.

Stilske igre ilustratora Dušana Pavlića

Ovakvom stvaralačkom izazovu mogu biti dorasli oformljeni, vešti i iskusni ilustratori, koji vladaju crtačkim veštinama i tehnikama, ali imaju i oslobođen nesvesni kreativni deo svoga stvaralačkog bića koji daje ilustratoru mogućnost da slikom domašta tekst, obogati ga, oživi, dopuni... Ponavljanje iste pripovedačke matrice, samo u drugoj formi ili stilu, omogućilo je ilustratoru da ispolji svu raskoš svoga talenta i ponudi mnoge varijacije, pristupe, tehnike ilustrovanja na istu temu. Kako se bliži kraj druge knjige, mašta ilustratora kao da je sve veća i slobodnija, junaci, dešavanja i prizori sve neobičniji i originalniji, što je i neophodno, jer se ne može u dve knjige toliko puta ponoviti stereotipna slika: gavran na grani sa sirom, a lisica pod drvetom.

Ilustrator svoje stilske igre sa vizuelnom pričom o gavranu i lisici ostvaruje na više načina, ali uvek na korektan koautorski način prateći piščev tekst tako da ga obogati istakne ali ne uguši. Dakle, na sledeće načine:

– motivski: dodavanjem junaka, motiva ili radnji kojih u tekstu nema, u ovom smislu je mašta ilustratora veoma bogata i čini da je piščevo delo nezamislivo bez ilustracija i to baš ovog autora

– karakterizacijom glavnih i sporednih junaka: oni su nekad u realnom obliku životinje, nekad hodaju na dve noge kao ljudi, nekad je lisica/gavran muškarac a nekad žena, veoma su izražene najrazličitije emocije junaka

– tehnikom, čini se uvek kompjuterskom (možda je autor samo započinjao neke ilustracije na papiru): bledo bojeni šrafirani crtež; jednostavno u čistim tonovima obojene dvodimenzionalne ilustracije bez senke ili šrafure; bogato oslikane, u zasićenim tonovima, nijansirane detaljima, senkama, valerima ilustracije itd.

– likovnim izrazom: menjajući pristupe kombinovanju boja, tekstura, kompozicija; neke ilustracije su u izrazito kontrastnim kombinacijama boja, neke su monohromatske ili u harmoničnim kombinacijama boja, neke su blede u bojama, neke gotovo crno-bele, neke u izrazito tamnim nekontrastnim kombinacijama boja, negde u izuzetno jarkim tonovima boja, negde su junaci krajnje stilizovani, gotovo plakatski, dizajnerski, negde bogato oslikani, negde imamo prostornu dimenziju a negde ne...

– oslanjajući se na stil ili formu piščevog dela (na pr. haiku forma priče o gavranu i lisici navodi ilustratora da nacrta gavrana i lisicu kako sede i meditiraju)

– oslanjajući se na vreme, prostor, kontekst ‒ na neku osobenost piščevog teksa (na pr. epsku pesmu Bugaršticu srednjevekovne tematike ilustrator predstavlja lisicu kao gospu, a gavrana kao viteza sa oklopom, spram doba na koji se forma i sadržaj pesme odnose).

Razmislimo li malo bolje, gavran i lisica opšte nisu omiljene životinje, knjige za decu prepune su meda, zeka, mačića, kućića, domaćih i generalno ljupkih i lepih životinja, ili već nekih opasnih, neustrašivih, fantastičnih, mitoloških. Kako dve ovakve životinje učiniti interesantnim i dopadljivim deci, a da knjiga i sa literarne i vizuelne strane ima određenu vrednost. Svakako, umetničkom nadgradnjom. Što zaslugom pisca, što zaslugom ilustratora, lisica i gavran su neobična kombinacija. Oni su ponekad i muško–ženski par kod kojih iskri ljubav. Borba oko sira prelazi u svojevrsnu igu zavođenja. Neretko je lija ljupka dama a gavran šarmatni muškarac. Karakterizacija likova je ovde izuzetno važna, što ilustratoru polazi za rukom – da dočara lijino lukavstvo, zavodljivost, brigu lije kao majke za mladunce, ili opet gavrinu taštinu, razočarenje, njegov odnos prema dedi, gavranki, liji...

 

Znamo onu čuvenu Ko se tuče, taj se voli. Na naslovnoj strani Stilskih igara 2 neobičan par gotovo zaljubljeno pleše: lija i gavran. Ko bi rekao da su to oni junaciji iz basne čiji borba za opstankom i oko komada sira asocira na lukavstvo i taštinu? Da, to su oni u jednoj od ilustratorskih stilskih igrarija Dušana Pavlića.

Šta čini da je ova knjiga ilustratorski nekonvencionalna i originalna? Isti junaci prikazani na različite načine, bogatsvo likovnih izraza i tehnika, jer smo navikli da su knjige dosledno ilustrovane u istom maniru, da junak jedan izgled ima od početka do kraja knjige, a ne da je na svakoj ilustraciju drugačiji. Pa ipak, uprkos ovim razlikama, mi kao čitaoci ne gubimo osećaj da su to isti junaci, da smo u svetu istih dveju knjiga koje su uprkos svim stilskim varijacijama koherentne i kompaktne kao celina. To im daje vrcav, neformalan, opušten, a dosledno profesionalno ozbiljan i predan ilustratorski pristup Dušana Pavlića.

U intervuju za list Danas, ilustrator je pokušao da pronike u tajnu nastanka ovako neobičnih knjiga: „Obe knjige Stilskih igara rađene su na specifičan način. Retko sam do sada u radu imao toliko slobode. Jednostavno, autor mi je predao tekst s mnogo poverenja. Imao sam sreće, pa sam ilustracije mogao da započnem i završim bez velikog opterećenja. Možda je samo u tome tajna.″ Ilustrator je čini se, poput deteta, oslobodio svoj kreativni potencijal i dao bogati i originalni rezultat. A u obrazloženju za prestižnu srpsku nagradu Neven koja je dodeljena za knjigu Stilske igre 1 potvrđuje se njegov dar i postignuće: „Dušan s lakoćom nadograđuje svojim crtačkim umećem. Dopadljivi, vešti, raznovrsni, zabavni, topli crteži još jednom pokazuju velikog znalca i već osvedočenog jednog od najboljih srpskih ilustratora Dušana Pavlića.″ (Marković 2017: 14)

Analiza pojedinačnih ilustracija

Ilustracija za pesmu Uspavanka za lisičiće. Pesme je lijina uspavanka deci. Iz pesme ne saznajemo većinu stvari koju vidimo na ilustraciji, osim da je veče i da ih lija uspavljuje. Kompletan prizor je ilustratoreva nadgradnja: lisičija jazbina među korenjem drveta, detalji toplog doma, mlad mesec, tri lisičića, sova na grani... Ilustrator je preneo toplinu majčine ljubavi i brige za mladunce iz pesme na sliku. Ilustracija je bogata detaljima, nijansama, valerima, teksturom. (Stilske igre, str. 42)

Ilustracija pesme Gavranov pantum gavranki. Pesma forme pantum je gavranov vapaj gavranki zbog sira koji mu je otela lija. Međutim, na slici vidimo samo gavrana u letu kako je otkunuio komad sira. Ilustracija je krajnje svedena, dvodimenzionalna, bez valera, senki, šrafure, detalja, u dve boje izrazito komplementarnog kontrasta. Poput dizjanerskog ili plakatskog rešenja. Ptica je, takođe, vrlo svedenog gotovo groteksnog oblika, stilizovana. (Stilske igre 2, str. 72)

Ilustracija pesme Refren predstavlja komunikaciju lije i gavrana nakon događaja sa sirom. Na slici je prizor koga nema u tekstu, osim reči zamka koja je verovatno navela ilustratora da događaj iz basne ovoga puta nacrta drugačuje: lisica je napravila zamku da zapne nogu gavranu s namerom da on padne kako bi mu otela sir. Junaci hodaju na dve noge kao ljudi što nije uvek slučaj u knjizi (Stilske igre 2, str. 122)

Basna o gavranu i lisici opevana kroz formu haiku pesme. Ilustrator na simpatičan način komunicira sa poreklom haiku forme vezanim za Daleki Istok, te njegovi junaci meditiraju pod trešnjim cvetom, a sir je između njih, kao da nije predmet borbe. Jednostavan likovni izraz, jarkih boja, bez previše detalja, bez prostorene dimenzije, bez senki, valera. Ima određenu dozu humora. (Stilske igre 1, str. 62)

Nervozonim stilom ispričana basna u priči Nervozno bila je povod da ilustrator izmisli čitav kontekst u kom je priča ispričana. Sadržaj slike uopšte ne postoji u priči. Priča je naravno o gavranu i lisici, a ovde njihovi šumski drugari nervozno prepričavaju događaj otimanja sira. Izražen linijski crtež, bledo obojen, likovni izraz potpuno drugačiji od prethodnih primera. Bez jakih kontrasta i zasićenosti boja. (Stilske igre 1, str. 24).

Ilustracija pesme Bugarštica, čiji naziv predstavlja formu epske junačke pesme, u čijem stilu je pesma i napisana, govori o junačkom držanju gavrana i gospođici lisici kojoj dopade sir. Ilustrator junake predstavlja poput ljudi iz srednjeg veka. Gavran, junak sa oklopom, od lepote gospođice lisice ispusti sir... Stilizovana pozadina, bez prostorne dimenzije, okvir slike od formi nalik heraldici. Lija je prefinjena i lepa. Boje su prigušene, sa kontrastom crvenkasto-braon i zelenih tonova. Forme pomalo svedene ali je prvi plan ipak trodimenzionalan iako je pozadina plošna i dekorativna.  (Stilske igre 2, str. 10, 11)

Zaključak

Bogatstvo ilustratorskih izraza u simbiozi sa piščevim delo učinilo je knjige Stilske igre 1 i Stilske igre 2 izazovnim i zanimljivim za čitanje i gledanje. One u sadašnjem trenutku predstavljaju izuzetak na ilustratorskom i izdavačkom nebu komercijalno ilustrovanih knjiga za decu koje se kao instant proizvodi potrošačkog društva brzo zaboravljaju i troše. Orginalnost ilustracija i njihovo vizuelno bogatsvo čine da se knjige Stilske igre 1 i 2 izdvajaju, upravo svojom neobičnošću i upečatljivošću na tržištu knjiga. O tome svedoče i brojne nagrade, medijski natpisi o knjigama i izložbi ilustracija.

Da li tržišna utakmica u Srbiji može da podnese ovakav izdavački poduhvat, iako je pažnja medija i stručne javnosti primetna, ili je u pitanju izdavačeva društvena odgovornost, pitanje je otvoreno? U svakom slučaju je to hrabar potez izdavača i veliki napor pisca i ilustratora koji će sigurno ostaviti traga u kulturološkom smislu, kako sa stanovišta književnosti za decu, tako i sa stanovišta ilustracije.

Ilustracija kao umetnička disciplina u prilikama kao što je objavljivanje knjiga Stilske igre 1 i Stilske igre 2 dobija mogućnost da se u punom sjaju pokaže kao nosilac moćnog vizuelnog komunikacijskog koda, estetskih i kulturoloških vrednosti u kontekstu galaksije slike i intenzivnih i brzih vizuelnih komunikacija u vremenu u kojem živimo. Ilustracije poput ovih u Stilskim igrama 1 i 2 obogaćuju našu vizuelnu i čitalačku kulturu i stoje svojom originalnošću i maštovitim poigravanjima kao bedem odbrane od prosečnosti, plagijatorstva i banalne sladunjavosti na tržištu knjiga za decu.

Literatura

Marinković, Simeon, Pavlić, Dušan, Stilske igre (1), Beograd, Kreativni centar, 2014.

Marinković, Simeon, Pavlić, Dušan, Stilske igre 2, Beograd, Kreativni centar, 2016.

Marković, Slavica, Stilske igre : izložba ilustracija Dušana Pavlića : Galerija Atrijum, Biblioteka grada Beograda, od 28. marta do 19. aprila 2017, Beograd, Kreativni centar, 2017.

Tasić, Jelena, Dušan Pavlić: Dobri urednici u sebi čuvaju malu iskru deteta, u: Danas, http://www.danas.rs/kultura.11.html?news_id=342275&title=Du%C5%A1an+Pavli%C4%87%3a+Dobri+urednici+u+sebi+%C4%8Duvaju+malu+iskru+deteta (1.5.2017)

Vlahović Filipov, Senka, Video-ilustracija knjige: Novi pogled na ilustraciju i kreiranje imidža knjige u javnosti, Beograd, Akademija umetnosti, Novo Miloševo, Banatski kulturni centar, 2015.

Senka Vlahović